Prvi posleratni sleng. Nakon sedam ratnih ofanziva usledila je takozvana osma, tj. doseljavanje siromašnog življa pasivnih krševitih krajeva Hercegovine, Dalmacije, Like , Korduna i Banije u prebogatu Vojvodinu vozom. Ovaj dolazak i osećanja starosedelaca prema dođošima lepo je opisao Đorđe Balašević u nekoj svoj pesmi:
Šupalj si ko crkveno zvono, jebo te voz koji te dono!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Jednog starosedeoca? Nije relevantno.
Hvala, ispravila.
Turim racku u Panonskog Govnara!
+ za defku naravno... :))
Hvala nesss, i moji su preci došli baš tim vozom.
i moji :)))
А, моји преци су све ово ослободили у неколико наврата, за време другог рата чак и од самих себе су их ослободили Маџари. Тако да, оно...
Правда за Јовандеку Бабића!
Живили дођоши, прођоши и домородци!
Moji predak blejo na jugu, niko njega nije dirao, ko će normalan da ide na jug. +