Podignuti sam čin krvne osvete na jedan viši nivo. Pretvoriti istu u umetnost.
U ona stara vremena kad su "sablje carstvo dijelile" a krvna osveta među zavađenim gorštačkim plemenima prosto cvetala, Marko Miljanov veli da su Albanci (Arbanasi kako on kaže) imali običaj da krv ubijenog srodnika ili saplemenika stave u kakvu teglu ili posudu i stave negde da odstoji do daljnjeg. Krv bi posle nekog vremena, verovatno nekakvom prirodnom hemijskom rekcijom počela da se komeša i peni po površini.
Kako Arbanasi nisu baš najbolje stojali sa znanjem o hemiji oni su ovo penušanje krvi tumačili kao pokojnikov poziv da je vreme za osvetu. Poznato je da su oni bar što se tiče tih stvari bili ( a i dalje su ) pravi pioniri i vrhunski majstori svog zanata. Sve što može da nosi pušku bi se diglo i otišlo put sela ili plemena gde boravi ubica da ga potraže nekim poslom - ako je isti dovoljno lud i glup da već nije zbrisao. E onda bi zavrnuli rukave i krenuli da ubijaju sve što ne čuči dok piša. Ni žene ne bi ostale pošteđene, samo bi dobile drugačiju kaznu hehe. Bolest neka uglavnom.
- Kako si mogao da ostaneš mrtav ladan kad ti je Đomla skin'o ćega na sred bazena pred tolikim ribama!? Ja bih ga na mestu ubio!
- Neka brate, mogu ja da čekam. Ima vremena, ženiće se on, biće tu 200-250 ljudi, mladi, stari, žene, deca, a onda.. Ne znam da li sam ti nekad napomenuo da mi je baba Albanka?
