
Толико се предозирати и оверити, да учиниш Горану Тробоку да не буде више најизгубљенији човек на свету. Толико се надрогирати, готово достићи стадион легендарног Нина Решића, те бити толико стондиран, да не мо'ж ни да отпеваш "Сунце ме пробудило, а у глави лудило". Чак ни у онако модерним шуљама какве је гос'н Нино носио на врхунцу своје славе (А трајала је мало дуже од Виљаш-Боашове у Челсију. Или Огњеновићеве у Реалу).
- Брате Џони, ал си ти јуче забо. Хаварија.
- Не сери бураз, не сећем се.
- Па и види се. Па освојио си Нинову награду матори. Још само да све распродаш и да завршиш у страћари и комплет си Нино!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.