Toliko se predozirati i overiti, da učiniš Goranu Troboku da ne bude više najizgubljeniji čovek na svetu. Toliko se nadrogirati, gotovo dostići stadion legendarnog Nina Rešića, te biti toliko stondiran, da ne mo'ž ni da otpevaš "Sunce me probudilo, a u glavi ludilo". Čak ni u onako modernim šuljama kakve je gos'n Nino nosio na vrhuncu svoje slave (A trajala je malo duže od Viljaš-Boašove u Čelsiju. Ili Ognjenovićeve u Realu).
- Brate Džoni, al si ti juče zabo. Havarija.
- Ne seri buraz, ne sećem se.
- Pa i vidi se. Pa osvojio si Ninovu nagradu matori. Još samo da sve rasprodaš i da završiš u straćari i komplet si Nino!
