Otrov bi joj iz ruke popio

Toliko je lijepa da ne gledam šta mi daje. Opijen, gutam šta mi se servira. Kao proviđenje neko, u magnovenju viđena ruka koja me hrani. I te priče. Govno da mi da, popio bih, samo da mi bude bolje.

- Ej, kako si?
- Još me drma, temperatura, malaksao, mrsko mi je i da živim.
- Pa, piješ li što?
- Pijem nešto, pojma nemam, žena mi daje na svakih nekoliko sati?
- A šta?
- Pojma nemam, da ti kažem pravo. Ne gledam i ne interesuje me. Toliko sam obnevidio, da mi otrov da popio bih ga!