Replika koju izgovaramo kada vidimo nekog novajliju koji već radi epohalne stvari.
Ulaziš ne sajt, i počinješ da čitaš nove definicije, znajući da ćeš se po dvehiljaditi put načitati gluposti, budalaština i pokušaja autora da bude zanimljiv. Ali znaš da će bar neka od njih biti od nekog dobrog autora, jer zaboga, i njihove definicije moraju nekada među novima biti! Čitaš redom, lupajući minuse i omalovažavajuće komentare dok ne dolaziš do te jedne tražene definicije koja ti ulepšava dan i vraća nadu u kvalitet moderne pisane reči. I već udarajući plus očekuješ dobro poznato ime da se pojavi u donjem desnom uglu, ime koje nećeš morati ni da pročitaš do kraja, već samo da baciš pogled na prvo slovo imena autora i u trenu prepoznati onog kome se diviš. Kad ono, međitim! Ime, tebi u potpunosti nepoznato čitaš u neverici dok ti kroz glavu prolaze sve mogućnosti odakle je mogao ukrasti ovo remek delo. Ne nalaziš rešenje, pa zato ulaziš na njegov profil, i osećaš šamar sudbine dok gledaš u brojku 1 na mestu gde stoji informacija o broju napisanih definicija! Shvataš na kakav si talenat naišao, i kakvom slučajnošću. I još uvek izbezumljen od šoka, još uvek potišten od loših misli, još uvek umoran od paranoje vraćaš se na definiciju koja te je dovela u to stanje i ostavljaš jedine četiri reči koje ti u tom trenutku okupiraju misli: "Ovaj će da jebe!"
