Replika koju izgovaramo kada vidimo nekog novajliju koji već radi epohalne stvari.
Ulaziš ne sajt, i počinješ da čitaš nove definicije, znajući da ćeš se po dvehiljaditi put načitati gluposti, budalaština i pokušaja autora da bude zanimljiv. Ali znaš da će bar neka od njih biti od nekog dobrog autora, jer zaboga, i njihove definicije moraju nekada među novima biti! Čitaš redom, lupajući minuse i omalovažavajuće komentare dok ne dolaziš do te jedne tražene definicije koja ti ulepšava dan i vraća nadu u kvalitet moderne pisane reči. I već udarajući plus očekuješ dobro poznato ime da se pojavi u donjem desnom uglu, ime koje nećeš morati ni da pročitaš do kraja, već samo da baciš pogled na prvo slovo imena autora i u trenu prepoznati onog kome se diviš. Kad ono, međitim! Ime, tebi u potpunosti nepoznato čitaš u neverici dok ti kroz glavu prolaze sve mogućnosti odakle je mogao ukrasti ovo remek delo. Ne nalaziš rešenje, pa zato ulaziš na njegov profil, i osećaš šamar sudbine dok gledaš u brojku 1 na mestu gde stoji informacija o broju napisanih definicija! Shvataš na kakav si talenat naišao, i kakvom slučajnošću. I još uvek izbezumljen od šoka, još uvek potišten od loših misli, još uvek umoran od paranoje vraćaš se na definiciju koja te je dovela u to stanje i ostavljaš jedine četiri reči koje ti u tom trenutku okupiraju misli: "Ovaj će da jebe!"
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
No nego je dupli ololol
Ali ova definicija ne jebe...
@Ludi Psihijatar To nije ni bila poenta.
+