Hahahaha. Koji vic. Nije bio vic dok ste bili mali, i dok su vas roditelji čuvali. Tada ste verovali da su oni najjači i najpametniji, pa ste želeli da budete isti kao oni, ili još bolji. Ako vam je otac magistrirao, vi treba da doktorirate. Tako su nama govorili. I sada kad ste došli dotle, vidite kakva je to glupost. Krenuli ste putem intelektualnog razvoja, niste želeli da živite bez mozga, a doživeli ste da vam se smeju ljudi koji ne znaju ko je Garibaldi, ili Klod Mone, ali su naučili tri akorda i od njih prave pare i kupuju skupe automobile i dižu sprat na kući. E, tako vam i treba. Sami ste birali svoj put, i sada nikome ne trebate.
Smejali ste se Karleuši što ne zna koliko padeža ima u srpskom jeziku, ali vam nije smešno što mažete za ručak paštetu, a ona dere neku novu egzotičnu životinju da bi je prebacila oko ramena. Dobro je da ste shvatili da živite u Srbiji. Samo vas molim da ne govorite o poremećenom sistemu vrednosti, i da ne prozivate farmere i velike bratove. Vi ste gori od njih.
- E, 'de si školski? Šta radiš?
- Evo brate. Spremam prijemi.
- Super. Šta upisuješ?
- Istoriju.
- Svaka čast. Ti si brate rešio da umreš od gladi.
- Što?
- Pa kako misliš da jedeš istoriju, 'leba ti?
- Pa brate, meni su roditelji pravnici. A našoj zemlji trebaju pametni ljudi, pa ja ono...
- Ma kome ti sa tim trebaš, si lud? Ja bio kod Sime Sline, naučio moleraj za par dana. Para kaplje, ne znam šta ću s njom. Vodim Anu na letovanje. A ti uči, trebaće ti.
