Особа која је у стању (и која, штавише, осећа неодољиву потребу) да започне разговор са људима које први и највероватније и последњи пут у животу види: то се дешава на јавним местима- у парку, у продавници, аутобусу/возу/шинобусу/небитно, библиотеци, аутобуској или железничкој станици, банци, пошти и свим осталим локацијама које могу и не могу да вам падну на памет. Њихова специјална моћ се састоји у томе што тако лако скачу с теме на тему, да не стигнете ни да помислите "шта бре ова(ј) од мене оће?!" а они су већ променили три теме и дубоко зашли у четврту. Наравно, ништа што дотична особа каже вас нимало не занима, али ако сте иоле уљудни, буквално нисте у стању да се извучете, јер би за то било потребно да их отерате тамо где сунце не сија. Ништа друго они неће схватити као "е, давиш ме и окани ме се".
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.