U svakom od nas čuči i čeka pravi čas da ispliva na površinu. Javlja se u trenutku totalne opijenosti.
Negde na Zakintosu (ili neka druge destinacija gde ima stranih turista, ali i dovoljno Srba da ti daju osećaj pripadnosti).
Dva pijana Srbina se teturaju po ulici posle provoda, treba li da dodam da se nisu poznavali do pre 3 sata, ali alkohol je učinio svoje i sada su nerazdvojni prijatelji. Jedan od njih kreće da peva:
-OJ KOSOVO KOSOVO!!!
Drugi ga prati u stopu.
Odjedared pored njih prolazi pijani Englez.Prvi se dere kao konj pokusavajući da ga dozove:
-EJJ DŽON, MAJKL, kako se zove majku mu jebem. DŽORDŽ!! (u tom se Englez zbunjeno okreće) DŽORDŽ EJ KAM HIR! KAM HIR! (njegovoj sreći nema kraja, zbog pogođenog imena)
Srbin I:
- Oooo maj frend hau ar ju?
Englez (zbunjeno)
-Fine... Where are you from?Srbin II:
-SRBIJA!!! Ju nou Đoković! Vidić! Basketbol! Mamu vam jebem ja englesku, Kosovo!!
Srbin I:
-KOSOVO IZ SRBIJAA!!
Englez se stidljivo smeška a naši junaci polako gube interesovanje. Nastavljaju
dalje.-Srbin I:
-Oj KOSOVO KOSOVOOOO!!!
