
У сваком од нас чучи и чека прави час да исплива на површину. Јавља се у тренутку тоталне опијености.
Негде на Закинтосу (или нека друге дестинација где има страних туриста, али и довољно Срба да ти дају осећај припадности).
Два пијана Србина се тетурају по улици после провода, треба ли да додам да се нису познавали до пре 3 сата, али алкохол је учинио своје и сада су нераздвојни пријатељи. Један од њих креће да пева:
-ОЈ КОСОВО КОСОВО!!!
Други га прати у стопу.
Одједаред поред њих пролази пијани Енглез.
Први се дере као коњ покусавајући да га дозове:
-ЕЈЈ ЏОН, МАЈКЛ, како се зове мајку му јебем. ЏОРЏ!! (у том се Енглез збуњено окреће) ЏОРЏ ЕЈ КАМ ХИР! КАМ ХИР! (његовој срећи нема краја, због погођеног имена)
Србин I:
- Оооо мај френд хау ар ју?
Енглез (збунјено)
-Fine... Where are you from?
Србин II:
-СРБИЈА!!! Ју ноу Ђоковић! Видић! Баскетбол! Маму вам јебем ја енглеску, Косово!!
Србин I:
-КОСОВО ИЗ СРБИЈАА!!
Енглез се стидљиво смешка а наши јунаци полако губе интересовање. Настављају
даље.
-Србин I:
-Ој КОСОВО КОСОВОООО!!!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
zdobra +
хвала...
Hahaha, odlična defka+++
Хвала торима...:D