Pelagijat

Пала ми ријеч на памет, ја утувио себи да сам је негдје чуо, раније... и да има своје значење. Али ипак ми је чудно звучала.
Након неког времена запалим неку добру ствар на компу, бас згодниша, и океј... Прође пар дана, ухватим себе у бусу, пјевушим себи у браду ствар, али на згодном мјесту умјесто ријечи текста упада пелагијат. И џаба што ријеч нема смисаону конекцију са мојим мозгом, фино иде уз ритам, бас згодниша, а она сочна, пуна самогласника, и океј...
Сљедеће недјеље слободна седмица на факсу, заврнуо до родне груде. Висим на басу, згодниша, млатињам неке скале, кад ме зове полу-брат са којим се нијесам видио релативно фин комад времена, ако узмем у обзир виђања током прошлих година, када смо заједно и живјели, чак... да искочимо негдје на пизза-у, да се видимо. И океј... пицерија у парку, близу мора, у офсајду неки фанк пегла, баш згодниша, стандардно цаприћоза, и у том трену мој брат наручује и пелат поред кечупа. Маљ по мозгу, опет пелагијат. Не могу да избацим из главе јебену глупу непостојећу ријеч. И океј... стиже пица, заборављам на глупости, препуштам слух фанку и братовљевој спики ("Позната ми нешто ствар, добар ритам пегла бас... згодниша.")
Синоћ, у кафани са професором се решетају неки егзистенцијали... и океј, празна прича к`о и увијек. Упада неки косијанер са књижевности, креће у неку квази спику рушитељску усмјерену на кич и репетицију. Упадам с питањем који бенд од старе гарде са простора Југе нај-готиви... Лик се ко из топа сере себи у лик наводећи Рибљу Чорбу, каже бас згодниша (ил сам ја то рекао?), ја одмах упадам са паролом "Бора плагијат!", желим да заврнем на Пекиншку Патку кад ме у том трену удара пелагијат по сред мозга. Стајем у сред мисли, забринут, али у том трену стиже дупли рубинштајн... креће на радију Горибор, бас згодниша... И океј, ексирам и колапс, баш згодниша. Палим пљугу и заборављам (...није да није тако а није ни да није није да није тако а није ни да није није ни да није није ни да није...)...