Svaka varoš ima svoju glavnu ulici, žilu kucavicu naselja. Njom se šetaju male mede, mame sa decom i panduri. No, svi oni idu jednom stranom, tamo gde su bašte kafića, gde se stiče meerkat devijacija, tamo gde su najke u sjajnim izlozima... s druge strane golubovi čekaju svoje pokretne hranilice i vetar nanosi lišće na sto za šah, čekajući penzionere, sa druge strane ulice, te penzionerske, je posao, škola, crkva, tamo niko ne ide, ili bar ne bi voleo da ide.
Dva ortaka razgovaraju fonom:
- Gde si ti matori?
- Evo me preko puta tebe konjino gledaš me!
- Gde!?
- Pogledaj ka katastru!
- A?
- E, prelazim kod tebe...
prekida se veza
- Aaa tu si! Šta ćeš na penzionerskoj strani?
- Tamo mi je kuća.
