Još jedan dokaz da lopovi iz godine u godinu postaju sve gluplji i bezobrazniji, te da mi kao rasa zaslužujemo da isparimo iz ovog univerzuma.
Šta bi drugo moglo da bude, kada te neko zove sa tvog sopstvenog ukradenog broja (sa sve telefonom) i maltretira ti ženu, decu, roditelje, familiju i kolege i u svom promiskuitetu radi Bog sveti zna šta?
Slepci koji ne mogu da odvoje 200 dinara za novu karticu treba da se udave u lavoru.
Ali tu mukama nije kraj.
Jednom kada i ako poništiš karticu u svom ''provajderu'' (da ne kažem kapitalističko- konzumersko- izrabljivaćko- gladnijoj od mlade gusenice para masonerijskom kružoku) posle dugotrajnog procesa dokazivanja vlasništva, i dobiješ drugu karticu sa istim brojem, ti ćeš morati ponovo da ispaštaš zbog zločina koji ti je već jednom pokidao poprilično živaca.
Sledi cimkanje i zivkanje ljudi koje ne znaš, slanje poruka svakojakih sadržina- i šlag na torti: pozivi prevarenog muža uz monologe- pripovetke od pola sata u kojima prolaziš kao žrtva sa Lusitanije, bez obzira da li si muško ili žensko, pri čemu te nadrndani rogonja sve vreme oslovljava imenom nekog Dragana (Milana, Ivana...)a za vreme dramskih pauza šamara nevernicu sa druge strane žice koja sedi do njega i cvrči ti u slušalicu: '' Priznaj, ubiće nas oboje, zna gde živiš!!!''
Neki 25i minut. Akteri: moj otac i Rogonja.
''... i ženi ću sve da ti kažem.''
''Gospodine, moja žena sedi do mene i sve sluša.''
''Ako, ako neka sluša kako ima nevernog muža.''
''Gospodine, jesam li vam lepo objasnio da su mi ukrali taj telefon i karticu pre 2 godine.''
''Nemoj sad da sereš, jesi li joj obećao kako ćeš da se razvedeš od žene zbog nje, da će d idete u Austriju, obećavao si joj kule i gradove, a sad se izvlačiš.Jel tako Dragane!?''
''JA se ne zovem Dragan.''
''Jel' a kako se zoveš?''
''Zini da ti kažem.''
''Ma saznaću ja, vidiš kako sam te lako našao, i adresu i fiksni preko kompjutera''
''A da. I za to ću da tužim toga što vam je dao moje privatne podatke, i vas za uznemiravanje.''
Treći glas: '' Priznaj, ubiće nas oboje, zna gde živiš!!!''
*pljas* ''Ćuti kurvetino! Ja sam inspektor da znaš!''
'' Pa šta? i ja sam.''
Tišina.
A onda: ''Ovo nije gotovo. Ne možeš ti tako sa tuđom ženom, će ti bacim bombu pod auto!''
''Ako tražite neku kompenzaciju za pretrpljeni psihički bol, od toga nema ništa, mi smo ljudi sirotinja, a ja sutra idem u Telenor da mi istraži slučaj neaktiviranog dvojnika, pa idem u poštu da izvučem listing, pa idem u SUP da pišu krivičnu prijavu...''
Spuštena slušalica.
Zvao je opet posle pola sata, ali se ovog puta javila moja majka, pa ga je i ona naribala, pa je posle 15 minuta zvala ''moralna'' gospođa da mjauče na slušalicu.
To je sve bilo juče, ali kada je ponovo pozvala danas, moj otac je otišao stvarno u SUP.
Teško nogama pod ludom glavom.
