Davno još, kad se na Terazijama zatvorila stara kafana Koloseum, koja je inače imala najbolje Leskovačke ćevape u Beogradu, preuredili su prostor i otvorili piceriju/ekspres restoran - isto Koloseum. Tu su mogle da se dobiju Bečke šnicle, pržen krompir itd., i naravno pica, koju ti podgreju dok čekaš. E, sad, prodavačica, mlađa, rasna, ne suviše ljubazna, kao i sve prodavačice, zalepi jednom momku, povisokom, lepuškastom, ali ipak mlađem od nje tek podgrejanu picu na tanjir, i dal' iz nepažnje, ili što sa picom nešto nije bilo u redu, malko je pocepa. I onda krene razgovor:
Momak: Šta je ovo?
Prodavačica: Šta je šta?
M: Pa ima rupu!
P: Pa šta? Ti ne bi picu s rupom?
Momku je neprijatno.
P (ostalim radnicama u Koloseumu): Žene, mali neće picu s rupom!
Cela kafana: Hahahahahahaha!
Momak propada u zemlju, a prodavačica ga gleda s blagonaklonim osmehom koji znači: E, da si znao šta da tražiš...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Šta si hteo da kažeš ovim?
simpa anegdotica iz rubrike never happened, može +
Хвала Сталкер. Десило се. Једна од две ствари које ме увек насмеју кад се сетим.