Davno još, kad se na Terazijama zatvorila stara kafana Koloseum, koja je inače imala najbolje Leskovačke ćevape u Beogradu, preuredili su prostor i otvorili piceriju/ekspres restoran - isto Koloseum. Tu su mogle da se dobiju Bečke šnicle, pržen krompir itd., i naravno pica, koju ti podgreju dok čekaš. E, sad, prodavačica, mlađa, rasna, ne suviše ljubazna, kao i sve prodavačice, zalepi jednom momku, povisokom, lepuškastom, ali ipak mlađem od nje tek podgrejanu picu na tanjir, i dal' iz nepažnje, ili što sa picom nešto nije bilo u redu, malko je pocepa. I onda krene razgovor:
Momak: Šta je ovo?
Prodavačica: Šta je šta?
M: Pa ima rupu!
P: Pa šta? Ti ne bi picu s rupom?
Momku je neprijatno.
P (ostalim radnicama u Koloseumu): Žene, mali neće picu s rupom!
Cela kafana: Hahahahahahaha!
Momak propada u zemlju, a prodavačica ga gleda s blagonaklonim osmehom koji znači: E, da si znao šta da tražiš...
Šta si hteo da kažeš ovim?