Pišoplotonja

Ruralni izraz za totalnog neradnika, lezilebovića, lenštinu, nesposobnjakovića.

Pišoplotonja sa 40 godina još živi sa roditeljima, ali ne zato što je siromašan, već zato što ne sme/ne ume/ne želi da živi sam. Od roditelja se grebe za cigare i pivo i to mu savršeno odgovara. On ne planira da promeni išta u svom životu.

Ono što pišoplotonju razlikuje od običnog bednika je mišljenje o sebi. Bednik zna da je bednik, a pisoplotonja misli da je skroz baja. Pišoplotonja ima visoko mišljenje o sebi i ne pristaje ni na šta osim na najbolje. On puši davidoff, crni kada je u crnoj najk trenerci, a beli kada je u beloj. Svrha njegovog života je ispijanje espresa po kafićima. Obzirom da živi od penzija mame i tate , i da u 40-oj još uvek nije spoznao čari zaradjivanja sopstvenim radom, sklon je čašćavanju i galantnom ponašanju. Oblači se u delta sportu, i da nema kartončića sa cenama, on ne bi znao šta da kupi.

On nije završio fakultet jer ga profesori nisu voleli, a ne radi zato što ima neki misteriozni bol u lumbalnom delu ledja i ne sme da se napreže. A hteo bi on da radi, ali ne da mu se nešto.