Jedini način da srpski sportista bude primećen u Srbiji tj. da od gotovanskog i sebičnog rukovodstva države. Ukoliko je u pitanju osvojena zlatna medalja ili neki trofej kreće velika mediska hajka praćena svečanim dočekom, stvaranjem junaka kolosalnih razmera, slikanjem, ljubljenjem i rukovanjem sa predsedinkom i ministrima, potom slede brojna obećanja o tome kako će se posvetiti velika pažnja tom sportu, kako će se ulagati mnogo više i kako će konačno država za taj sport učiniti sve od sebe i na kraju kao šlag na tortu dolazi i stan koji uručuje ministarstvo sporta našem slavnom sportisti, a od onolikih silnih obećanja kao i uvek nema ništa i na kraju vreme prođe na ostvarene rezultate se polako zaboravi, a onda ponovo se nađe još neko ko će nas obradovati dobrim rezultatom u nadi da će konačno državu opametiti i ubediti je da ulaže u sport i onda ponovo sve kreće u dobro poznatom smeru.
