U bar 80% slučajeva onaj ko ima najbolju pjesmu. Pored sveg kičeraja, blokovskog glasanja i politike, kvalitet na kraju ipak ispliva, čak i na evroviziji.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Jovičiću zajebante! Kako se ti šališ! Hahaha! Čekaj... Ti ovo ozbiljno? Pa dooobro, o ukusima se ne raspravlja...
Nisam rekao da je evrovizija respektabilan festival, nisam rekao da nema kiča, nisam izrazio nikakav sud o nijednoj pojedinačnoj pjesmi tako da mi za ukus nemaš apsolutno ništa prigovoriti, samo sam rekao da od onoga što se u tom bućkurišu od festivala nađe, ipak na kraju pobjede najbolji, i to ne baš uvijek, nego eto u 80% slučajeva.
Blokovsko glasanje samo ne može nikome donijeti pobjedu jer za pobjednika mahom glasaju i zemlje van bloka.
A ti ako mi baš nikako ne vjeruješ proanaliziraj malo zadnjih godina ko je pobijeđivao, pa ćeš vidjeti da su se te pjesme, iako nisu ništa posebno, istakle u odnosu na ostale.
Vjerujem ti Jovičiću, nego se zajebavam malo, a ako ću tražit' ko je zadnjih godina pobjeđiva' na Euroviziju, ubij me. Znam samo da je bilo svega i svačega, osim onoga što treba da bude.