
Једна од оних наративних форми које спајају бардовски занат са спортским новинарством.
Свако ко је икада имао тобож' част и привилегију да пише репортажу са неке спортске приредбе никада се, већински гледано, није отарасио неких бенигних болести као што је убеђеност да ће усмено приповедање његовог ремек-дела створити атмосферу логорске ватре окупиране радозналом децом која трепћући једва чекају да чују како је Вождовац декласирао Телеоптик са 6:1.
Започети еп са овим и њему сличним наративним подрхтајима је као започети песму у горе споменутом кампу спорим Г акордом на лаути, где трептаји нејачи стају у ишчекивању, а прича, као и било која друга коначно почиње овако:
"Почео је Шњуфо помало усплахирено, трапавим левим крошеом из којег вришти енергија младости и неискуства, изненадивши Качадура полетношћу, али само на тренутак. Искусни Јермен га је прочитао оборивши га громовитим ударцем испод левог уха. Видно разочарана, публика је упутила велики број предмета ка рингу (...)"
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.