
Увод тугаљивe приповеткe у којој је главни мотив чежња за несталим.
Туга, сећање, грч. Последњи вапај остављеног да се бар кроз причу присети изгубљеног. Заправо, та његова прича одjедном налети, из ведра неба, а претходила јој је тензија ћутања, нека болесна тишина.
...
- Знаш, отицали су му прсти.
- Коме?
- Игору, мом мужу. И сваки пут по овој врућини говорио ми је лепе речи у случају да...знаш и сам.
- Разумем. А знаш, њему су нокти расли укриво.
- Коме?
- Курцу моме опааааа!
Did you mean Vukajlija?
Google · 17. April 2015.
Dobra.
vobra +