
Увод тугаљивe приповеткe у којој је главни мотив чежња за несталим.
Туга, сећање, грч. Последњи вапај остављеног да се бар кроз причу присети изгубљеног. Заправо, та његова прича одjедном налети, из ведра неба, а претходила јој је тензија ћутања, нека болесна тишина.
...
- Знаш, отицали су му прсти.
- Коме?
- Игору, мом мужу. И сваки пут по овој врућини говорио ми је лепе речи у случају да...знаш и сам.
- Разумем. А знаш, њему су нокти расли укриво.
- Коме?
- Курцу моме опааааа!
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Dobra.
vobra +