Podići pehar

Славко: Мишо, понеси још два точена и једну црвену вотку за даму!
Дјевојка: Нека, хвала ти, али ја заиста не могу више.
Дејан: Не могу ни ја.
Славко: Шта? Кад си ти одбио пиво на туђи рачун?
Дејан: Ћути, договорио сам се са њом да је „одвезем кући“.
Славко: Чек’, чек’, нешто ту не штима. Јесам ја први пришао за њен сто и позвао је овамо? Добро, ти си је забављао својим глупим фазонима, али имао сам и ја својих брилијантних доскочица.
Дејан: Мислиш на оно просипање кад си причао о старој веш машини? Не зајебавај ме, већ нам додај јакне. Ето, ако баш инсистираш, рећу јој да си неки богати директор, па јој се јави сутра. Наравно, уколико буде у стању да ти одговори, хехехе.
(њих двоје одлазе и Славко остаје сам)
Славко: Та фора са веш машином је баш добро прошла, и она није колутала очима к’о што он тврди, већ јој је ушла маскара у очи од силног смијеха. Плаћам читаво вече туре к’о будала, да би он на крају дигао пехар. Уосталом, откуд то одједном да је он овлаштен за капитена екипе?
(конобар Мишо доноси пиће)
Мишо: Не знам ја што је он капитен, али ево теби умјесто капитенске траке фискални рачун, па га умотај око руке. Добро ће ти се слагати са тим натписом „ПАПУЧАР“ на твом челу.