Pokvaren sat

Kažu da pokazuje tačno vreme dvaput dnevno. Preciznije, od 1.440 minuta dnevno pogađa dva, k'o ćorava kokoška zrno nečeg hranjivog u travi. Verovatnoća je to tako postavila, i protiv toga se ne može.
Ista priča je i sa pojedinim ljudima. Bez blama i zadrške laprdaju jednu te istu budalaštinu 24 sata dnevno, k'o lokalni dragstor, i u svakom tom pucnju u prazno ne vide ništa loše. Štaviše, misle da ako budu dovoljno uporni, budalaština će se ostvariti. Samo treba biti konzistentan u omašivanju i čudo će se potvrditi. Kad-tad.
Ta njihova glupost će se i dogoditi, priroda je tako udesila. Na kraju krajeva, jedan crnac je postao predsednik SAD, a neobuzdana nebeska tela su i ranije pogađala Zemlju pa treba očekivati da će se tako nešto ponoviti kad naletimo na zicer. Svakako, i kad se ta neverovatnost obistini, pokvarene satove najbolje je odjebavati u širokom luku. Onako, šmekerski. U vugla, al' da tu bude i neka publika. K'o ih jebe, jer za bolje i nisu.
Svima nam je zanimljiv pokvaren sat kad skapiramo da je tačno vreme baš onda kad smo pogledali u njega, ali niko nije lud da ga koristi za preostalih 1.438 minuta.