Polaganje vozačkog ispita

Prvo odaberete auto-školu za koju ste čuli da "ima vezu" i da hoće da proguraju (čitaj: da ti pomognu da položiš na varanje).
Onda vozite 40 časova razvučenih na pola godine, 40km/h, uglavnom uvežbavajući uparkiravanje i isparkiravanje i vožnju po principu "daj da vozim što je gore moguće, ali da poštujem imaginarne samo-za-eLovce propise".
Onda "nabavite" set testova (na papiru ili onaj program) gde kao vežbate (ali već imate giksiran siguran uspeh).
Onda se jebavate po nekim lekarima 2 puta, pošto prvo izvadite lekarsko uverenje kada krenete sa časovima, ali to uverenje po difoltu istekne nekoliko dana pred polaganje ispita.
Tamo utvrde da imate neku zanemarljivo malu dioptriju i lupe va pečat da ste ćoravi. Morate da kupite naočare, i da ih nosite na polaganju. Položite testove, uglavnom iz prvog pokušaja.
Onda pauzirate par nedelja i pojavite se u 8 ujutru po nekoj košavi na minus 15 na poligonu (nekom parkingu između zgrada gde vetar duva ko blesav). Čekate par sati dok "dođete na red". Oni sa vezom hoće da završe što pre da ne mrznu, pa onda sve dobre ribe, pa onda sve iole žensko, pa onda neke siledzije i matorci koji hoće da se druže sa policajcima...
Sve u svemu nebitno je kako izvozite, šanse da će vas oboriti su 98,7%. Posle toga skupljate pare za sledeci termin, koji isto padnete (i obicno vozite lošije nego prvi put), pa onda treći koji je ključni.
Ako prođete treći pokušaj, to je verovatno zato što ste naišli na ok policajca, ili ste jednostavno imali srećan dan i solidno ste vozili.
Ako padnete treći put, onda ova definicija može da se otegne na više stranica, što je iako nemoguće, dovoljno za upoređivanje šansi za polaganje ispita. Što više padate šanse za polaganjem se smanjuju...
Posle 16 puta ljudi obično odustaju.