Mogućnost da se od pesme namenjene za najgori sloj žgadije i kiča napravi zanimljiva stvar. Naravno uz dobru recitaciju. Kako loša poezija nema šta da izgubi, tako pomeranjem zapeta i dramskim pauzama samo može da dobije na kvltu i komičnosti. Sposobnost da se od tekstova poznatog plagijatora van Goga koji peva za kopitare željne bjelog dugmeta napravi nešto u stilu ekavea za lokalne komane.
Dobar način za trpanje fanova i prozivanje autora čija muzika poziva na kopanje sopstvenog groba od količine šunta... Recimo muzika slavnih 187 i stihova "ti nikad... nećeš znati, šta ću, tebi!, značiti..." i ostalih netalentovanih govnara.
- Ideš negde?
- Kao što vidiš.
- ...Oblačiš cipele, za šetanje, kroz snove... Ulica voli...ritam, tvojih koraka...
- Ako te otac čuje da prozivaš Boru alkosa ima da ti strpa tu cipelu u anus. Imaš koji dinar?
- U kom džepu?...ovaj ggad, te noćas..sakgio...
- A?
- A gde ideš?
- U grad.
- Noćas u gradu, neko postaje...sed. Noćas... u gradu, zavodi se...red.
- Teraj se bre pseto...
- Eeee, da mi je biti...morski pas, na jedan...dan, biti morski...pas!
- ŠUKURAC, IDIOTE!
- Mršći iz kuće govno rokersko!
