Dan kada će se vaša ličnost podeliti na dva dela: Prvi , onaj koji je jedva čekao da se otarasi knjiga , profesora i svih ostalih muka koje je srednjoškolski život zadavao ; i onaj drugi deo koji se oprašta od svih zezanja , blejanja , bežanja sa časova i ostalih zezancija koje su kako-tako uspele da taj isti srednjoškolski život poprave. Tog dana će se zaboraviti sve svađe , svaka tuča i sve ono loše što se desilo za te 4 godine. Okoreli metalci će zapevati uz trubače , čari alkohola će okusiti oni koji su od njega bežali kao Velja Ilić od gramatike , a u pauzama između pića i muzike prepričavaće se dogodovštine koje su svima u sećanju ostale u tom periodu. Nikog neće biti briga što trubači nemaju pojma da sviraju ( direktorka je dovela najjeftinije , naravno ) , bitno je da ima muzike i maramica.
Na prvu tužnu pesmu puštaju se prve suze. Gotovo cela ženska populacija krenuće u plač , a sa njima i par muškaraca emotivaca. U zavisnosti od kvaliteta odeljenja i kvaliteta njihovog druženja i složnosti u poslednjih nekoliko godina , u plač možda krene i razredna/razredni. Slavi se ispred škole , uz trubače i pljosku punu vinjaka , na koju ovom prilikom profesori neće da reaguju. "Neka ih , ionako im je zadnji dan".
Posle slavlja koje traje maksimalno do 2,3 popodne ( popodnena smena dolazi u školu ) masa se razilazi. Jedna grupa će se dokusuriti u kafani , jedna će zbog prevelike količine alkohola kući , baš kao i treća koja koja shvata da je za par dana matursko veče i da će tad tek da bude rusvaj.
Na taj način proslavljen je kraj škole , sada svi čekaju već pomenuto matursko veče da sve to ponove u lokalnom restoranu gde će se ekipa po poslednji put okupiti u punom broju.
