Jedina stvar koja normalnog prosečnog čoveka može da dovede u galeriju na otvaranje izložbe tamo nekog nikad čuo slikara iu Velike Male kod Gornje Donje.
Postoje dve osnovne vrste izložbi:
Prva je posluženje samo pićem, uglavnom nekoliko vrsta alkohola i nešto sokova. U jeftinijoj varijanti se služi Atlantik votka, neki jeftin vinjačić, brlja koju sam slikar peče kad nije na koloniji i Sinalco. U malo jačoj varijanti nađe se tu neki viskić, Rubin vinjak i coca-cola.
Druga varijanta izložbe podrazumeva malo emancipovanijeg i malo imućnijeg autora i švedski sto sa obilnim posluženjem za sve posetioce. Posluženje zavisi od izbora autora ili od ketering službe koju angažuje.
U najlepšem sećanju mi je ostala izložba ribe kojaj je išla u moju srednju, pa je logično na izložbu pozvala profesore i učenike.
Svi su bili iznenađeni sa dva ogromna astala prepuna fancy hrane, od peciva do kolača. Jedva smo preživeli otvaranje izložbe i govoranciju, ne znam kome su više curile bale, učenicima ili profesorima. Čim je govornik stavio tačku na svoj hvalospev autorki svi smo se sjatili oko stolova da žderemo.
Nikad bolja izložba. A, da izlagala je neke potrtete.
