Za razliku od preslišavanja koje prethodi ispitu, postslišavanje je epsko pripovedanje o neviđenom znanju i elokventnosti studenta za vreme ispita i nezapamćenoj nepravdi koja je pratila njegovu okinavu.
Veljko: Kako je bilo na ispitu?
Srećko:
Poletela dva gavrana vrana:
profesor i asistent mu njegov,
podeliše ispitna pitanja,
jal pitanja jal čitulje crne,
od učenja još mi dupe trne,
sricao sam dve nedelje dana,
dve nedelje i još dva tri sata.
Sve kolege nikom ponikoše,
zeman doš'o valja umirati,
kad izađoh ja na mejdan profi,
matorome profi Kara-profi,
pa ću dalje nastavit' u strofi,
kako beše prvo mi pitanje.
Koncept sažet i ovlaš napisan,
odgovor akademiku ravan!
Sledeće bi od Kulina-bana,
znadoh ga od početka do kraja.
Kad to začu profa Kara-profa,
namršti se sve mu mrsko bilo,
asistenta zbacio sa krila,
pa izvadi potpitanja stara,
kao ljute guje iz nedara,
uhvati me laka nesvestica,
kad izbrojah kol'ko je kvitica!
Obori me pa mu beše milo,
asistenta posadi na krilo.
Gorke suze ronim još i sada,
jer to beše nečast i nepravda!Veljko: Nisi mog'o samo da mi kažeš da si pao?
