U ruralnim sredinama označava konstantnu žurbu. Glagol poteći se koristi izvan svog osnovnog značenja i podrazumijeva žurno kretanje.
Izraz se koristi i u alternativnoj verziji sa glagolom poletjeti.
Novinar: Dobar dan, bako. Jesi vrijedna? BABA, DOBAR DAN!
Baba: Dobar dan, sine.
Novinar: Mi smo sa televizije, pravimo emisiju o odumiranju sela, pa snimamo iskustva starih ljudi. Mislio sam, ako nisi u velikom poslu, da daš izjavu. Tako, „Je li težak život na selu?“, „Šta se radi?“, „Ima li mladih?“ i slične stvari...
Baba: More, more. Sad će baba, samo da se dogegam.
Novinar: Pa da počnemo. Od čega dan...dolje baba gledaj u kameru, to gore je mikrofon. Od čega danas ljudi mogu da žive na selu? Kakav je život ovdje i čemu bi se mogao nadati jedan mlad čovjek koji odluči otići na selo?
Baba: Teško, dost’ teško sine. Da ne’am čo’ekovu pemziju, ne bi se moglo izdurat’. Što dobijem, to daj za račune. Te telefon, te voda, te internet... Sreća imam ovo malo bašte, pa okopam sebi da se ne bude gladno.
Novinar: Dobro, nek je živa glava...
Baba: Ma kako nije trava, moj ti. Čim ne uđeš u baštu par dana, osvoji po krompiru pa se ne da nikako okopati. Poteci tamo, poteci ‘vamo, nikad čo’ek da stigne sve. A majku im jebem američku, pobacali ove zlatice o’zgo iz aviona...
Novinar: Dobro baba, da te ne zadržavam onda...idemo mi...
Baba: (nastavlja i dalje)...izjedoše sav list. Ostane samo patrljak...
