Radnja zbog koje bi većina pevača pod šatrama na seoskim svadbama trebala da dobije flajku u glavu, ali iz nekog razloga to se ne dešava. Sastoji se u tome da pevač pozdravlja svata kojeg poznaje i kog je sasvim slučajno uočio medju gostima. Bez obzira koju pesmu peva, za koga je peva i koliko je plaćen za istu, uvek će rizikovati i ubaciti ime svata u sred pesme. Naravno, svat u većini slučajeva nema blagog pojma ko je pevač, ali će se ipak pretvarati. Jebi ga, glupo bi bilo da pred tol'kim seljacima ne zna ko je pevač.
,,Pevaj uj... 'DE SI MILE, SINOŠEVAČKI GILIPTERU!? ... razonodeeeeeeeeee..."
Mile se kezi dok mu izmedju dva zuba koja su na krajevima gornje vilice ispada praseće pečenje koje mu je dao Peko konobar, iako ostali gosti i dalje gule supu.
,, KAKO LI TE SLUŠA DARA, GOSPODJA STARA? - daj sestriću razonodeeeeeeeeeeee"
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.