Veoma specifična pojava jedna u nizu kojom se mi Srbi izdvajamo od ostatka sveta.
Pozdravljanje u Francuskoj:
Marsel: "Oh, Florone, kakvo divno zadovoljstvo videti Vas, dragi prijatelju, godina prođe beše li?"
Floron: "Divno primećujete, divno. Beše tada divno proleće u Provansi, bilo je zadovoljstvo diskutovati sa Vama o Kantovom idealizmu, uz muziku Šopena, dok sedesmo, avaj, u divnim vinogradima, o kojim se moja porodica plemenito brine već treće stoleće.. Izvinite me, dragi prijatelju, požurio bih do biblioteke, mersi por votre atonsion, si vu ple..."
Marsel: "Oh, dragi Florone, oprostite mi na neuviđavnosti, ah, koji sam ja plebejac kad ne uviđam Vašu potrebu da se duhovno obogaćujete, ekskuze moa, pardon."Pozdravljanje u Srbiji:
Milorad: "Pa, de si bre, pička ti materina, otkad te pojuri komšija Radovan što si mu ženu za guzove štip'o na kopanju preklanjske godine uči Petrovdana, nema te k'o u zemlju da si prop'o... (digresija: A ima guzove jebla majku, meša kao siroče kačamak)."
Stevan: "Idi, ludovino jedna, blentava! Od kad te ne viđoh, meščini da bi od prošle Gospojine, kad smo se na vašaru ponapijali i hjeti traktor ućerati pod šatriju, a? Pjevo Baja Mali Knindža, a?"
Milorad: "Sećam se, poćeraše nas neke brđe s'vrljikama, umal'mi ovu glavušu ne rascopaše, lako je tebi- tvoja je bosanska... E, kako mi je milo što te vidim, pizda ti materina! Kad ćemo kod Mitra u birtiju, neke Rumunke pribavijo, pa da malo brke omastimo, a?"
Stevan: "Nisam nešto pri pari ovih dana."
Milorad: "Šta sereš, pička ti materina, prod'o sam krmaču otojč, idemo do zore... Nego da mi zapevamo jednu, a?" Mala moja leziiiiii poreeeeed jarkaaaaaaaa
