
Пракса коју наш народ чврсто држи ма где се нашао. Увек и у сваком тренутку се строго води рачуна да се Српство и Православље максимално истакну и величају. Ништа необично, и други пазе на своје па зашто не би могли и ми. Уосталом, толико су нам обичаји прилагођени карактеру да их и други лако и радо усвајају.
:кинеска граница, јесен:
- Чанг Веи, где си пошао?
- Идем у Србију.
- Па да, ти си оно прошле године прешао на њихову веру?
- Јесам, и ја и фамилија, сад смо сви Православци!
- А где водиш ових 300 људи што те прате?
- Кум слави славу, а ми на славу идемо породично. Није кум дугме па да му шаљемо само пар делегата!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
hehehe majku mu kad dođu na slavu ima kum da se šlogira +++
Bravo, mane :)