Pravi underground u Srbiji

Šta j' andergraund u zemlji Srbiji?
Da l' blek metal, ili narkomanstvo?
Taj blek metal već se često sluša,
narkomani na svakom su ćošku,
satanisti, đav'lu što se mole,
čak ni oni ugroženi nisu.
Nit' blek metal, niti narkomanstvo,
ni pederluk niti satanizam,
ni nacisti nit' skin hedsi ludi,
ništa od tog andergraund sad nije,
a andergraund u Srbiji pravi
sad postaše kultura i znanje !!!
Crna lista već je podugačka,
a podzemlje već je preduboko,
a na listi imena su ova:
Tolstoj, Šekspir, Dikens, Dostojevski,
Andrić, Ćosić, Pavić i Crnjanski,
Bah, Betoven, Mocart i Čajkovski,
Šubert, Šopen, Šuman i Štrausi,
Van Gog, Rembrant, Direr i Pikaso,
Leonardo, iz mesta Vinčija,
Rafaelo i Mikelanđelo,
svi su oni duboko pod zemljom,
ko imena uzme im u usta,
proklet on je u zemlji Srbiji,
em je proklet em za sprdnju služi,
i za sprdnju i podsmeh i porugu.
A većina što prokleta nije,
ne pominje, ni za živu glavu,
ni jednoga imena sa liste,
ako li ih nekad i pomene,
to je samo zezancije radi.
Leonardo iz mesta Vinčija,
sad je poznat po nekakvom kodu,
neki čak ga za kornjaču drže,
a briga ih za njegove slike,
Mocart sad je po kuglama poznat,
i još više ko kladioničar,
Betovena i Šopena pamte,
po odvali seljačine Palme,
i smeju se našem Palmi ludom,
a ni sami nikad oni nisu,
simfoniju preslušali Petu,
niti Petu, ni Treću ni Šestu,
a bome ni čuvenu Devetu,
ali zato znaju da se smeju
našem Palmi, ludom Jagodincu.
To je samo jedan čak i mali,
primer našeg licemerja teškog,
svega ima u zemlji Srbiji,
al' od svega ono što je dobro,
pod zemljom je duboko skriveno -
zakopano i zapečaćeno,
i proklet je ko li u to darne.