Време кад пиратерија није била довољно развијена, кад су се филмови и музика куповали на киосцима. Постојале су ретке тезге на којима су Цигиши продавали дискове који су изгледали као кроз челичну четку да су прошли, па кад их ставиш у DVD или мини линују добијеш звукове турирања трактора.
-Здраво комшија, има ли неки нови филм?
-Видите ту доле...
-Кхм...ово све неки с Батом и Љубишом...има пар француских комедија...имате ли ви оне едукативне филмове?
-Да..да...''Национална географија'' вам је ту десно...
-Не...ја сам више мислио на...оно...(показује рукама)
-На гурање колица? Сечење дрва? Склекове? А тоо...па порниће, па што не кажете комшија! Ево овде су...
-Е тако...даћеш ми одавде довде! Не...још мало...ма дај ми цео метар...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
+
Hahahaha, dobra! Još se sećam vremena kad sam imala oko osam-devet godina i kad su bioskopi bili puni... Već od 2001. mislim da se piraterija razvila žešće...