Kažu da je nekada u Italiji pizza bila sirotinjska hrana, nešto na šta su uvek mogli računati, jer su u špajzu uvek imali nekih ostataka koji su se mogli iskoristiti. Ali, kao i svaka istorijska priča, da bi se shvatila, i ova se treba staviti u konteskt. Pre svega Italijani, bili sirotinja ili ne, ishranu shvataju veoma ozbiljno i teško sa daju prevariti. Bio je Džejmi Oliver tamo, pokušavao da im uvali modernizovane varijante italijanskih jela, na šta su ga ljudi oduvali po kratkom postupku, izrekavši suštinsku istinu - moja baba to bolje kuva. Jer kod Italijana tradicija nešto znači i konzervativni ljudi ne kuvaju hranu iz konzerve. Dakle, reći da je nešto sirotinjska hrana, kod Italijana znači da i sirotinja u nečemu može da uživa, a čega se ne bi postideli ni oni bogatiji. Jer, oni za pizzu koriste ostatke prave šunke, svež, iz bašte ubran čeri paradajz i maslinovo ulje. Kečap ne koriste. Takođe i začini su im pravi i koriste ih kako treba. Sirotinja, a ne beda. Možda bi se mogao napraviti i sličan prikaz sirotinjske zabave, ali to nije tema ove definicije.
Pizzu kod nas nažalost nisu doneli Italijani. Štaviše, prava pizza je ostala u Italiji. Mi smo uvezli picu, koja u suštini nije hrana, već najpouzdaniji grafikon za merenje inflacije. Došla je američkim ekspresom i reklamirana kroz tinejdžerske filmove, odmah pored džinovskih pakovanja kečapa. Već tada tretirana je kao podloga koja sve trpi. Pre svega, već pomenuti kečap, ali i majonez, lažne šunke i masne kobasice. Sa krilaticom - nekadašnja italijasnka sirotinjska hrana, koju sada jedu i bogati, pica je postala šarena laža, koju jedući postajemo uverni kako smo moderni i povlašćeni u odnosu na ranije naraštaje. Ravan pice postaje jedino mesto gde se naša stvarnost oslobađa loših svojstava i dobija željeni kvalitet. Staviti nešto na picu znači ulepšati tu stvar kao da ste je stavili pod jelku. Kada savremeni kapitalisti žele da uskrase neki proizvod , treba samo da se zapitaju da li se može staviti na picu. Kada kupiš pica šunku, svestan njenog nekvaliteta nećeš je staviti u sendvič. Jadnica ima samo 10% mesa. Ali kad zamiriše sa pice, biće dovoljno dobra da na nju pozoveš simpatičnu drugaricu. Savremeni čovek na stvarnost gleda kroz picu.
Domaćici nisu uspele pogačice. Stavila je bajat kvasac. Probala bi ih, al se plaši, ima slabe zube. Prelama jednu, stišće palčevima, pomisli - i nije tako loše. Otvara prozor i zove decu iz dvorišta:
- Deco, ajde da užinate. Spremila mama pica hlebove.
Samo da kažem, nisu oni vadili iz špajza šta im je ostalo, nego su sluge bacale na tijesto ono što ostane nakon plemićkog obroka, tako je pizza nastala.
Na ovakve definicije ide plus posle čitanja:)
Samo bih ispravio "ekspreso" na "espreso", (ili sam slep na sarkazam)?
Danas ne smiješ ništa da napišeš ili kažeš da se neko ne uvrijedi i pozove na svoj povrijeđeni razmaženi ego koji je izgleda jedna divna stvar koju treba maziti i zalivati zlatnom vodom. Npr. pogledaj link na mom profilu.
Ovo što sam napisao da dajem plus prije čitanja je bila pohvala za trud jer je definicija dugačka a samim tim pretpostavljam da ima neki kvalitet koji zaslužuje plus, a naravno da sam je i pročitao. Ali autor je uvrijeđen to pograšno shvatio te napisao novu definiciju koja je popljuvala jednu najobičniju rečenicu koju sam napisao.
Mrkašine nadam se da je to bio nesporazum, i priznaćeš da si malo burnije odreagovao u sljedećoj definiciji na nešto što u suštini i nije vrijedno pažnje.
Na ovakve definicije ide automatski plus bez čitanja. Ako si se toliko potrudio da napišeš tekst od kilometar evo plus, pa šta god pisalo.