Da može da se ne priča, Vojvođani bi verovatno samo stenjali, ali pošto ima ko je prob'o (bez nekih epskijih uspeha), pod socijalnim pritiskom braća severna puštaju glasove tek toliko da zapirkaju preko usana dok od svakog vida čvrstoće* beže k'o Minja Subota od kosmičke pravde.
*Odnosi se i na 'leb, sise i čaršave.
- Ta šta zalivate koj' očin Stevane, kad dal' ne vidite da vam je bušno srevo?
- Man'te se Panto, bolje u svoj seger gledajte!
- Ja kažem samo, nije zgoreg, tol'ke godine se znamo i deca nam simeri na fakultetu.
- Simeri bolj' da nisu, tak'i je i Vaš mali k'o i vi vrag besposlen, a samo gleda da zafrkne, za po' lonsa kačamaka bi mater' prod'o.
- Man'te Stevane, zar je opet vreme seh da obrašunavamo?
- E baž da vi'm, dođi sad ovde, samo mi ženu šasuješ baksuz, i onda još sme da podjebava, vrati se kad sam kaz'o, vid', on će na mene siglom, pa čekaj dok te Stevan sakne, ne'ž znati ovse da sabereš
