Najgori nivo izbegavanja nekoga, svojevrsni društveni embargo, socijalne sankcije upućene nekome čije ponašanje, izgled, ili nerazvijenost higijenskih navika nas primoravaju da predjemo ulicu kad ga vidimo.
- Video sam Vićentija juče, vratio se iz vojske. Šta je s njim? Bio je dobar momak, petica iz srpskog, 4 iz biologije, 4 na 3 iz hemije, a onda ga ostavila ona rospija njegova. On ode vojsku, sad čujem i da se zamonašio. Izgleda k'o Raša Popov na govnaruši, cima glavom i priča sam sa sobom, brada, kosa... dosta i vonja, dakle, tragovi mu smrde nečovještvom, bukvalno. Morao sam da pređem ulicu van pešačkog da se ne bih pozdravio sa njim, time rizukujući da me džvajzne autobus, čime bih izgubio telesnu celovitost, je li.
Preslano ocijenjeno.