Jedini način da izadješ iz mašine, kad te svakodnevica uzme pod svoje, a potišteno - poročno stanje oslabljenog duha i zamorenog tela, počne da ostavlja preozbiljne tragove da bi se još uvek moglo reći kako je stanje prolazno i sve je zajebancija. Nije. Ne možeš. Nećeš..
Preterivanje je luda i žilava putanja u službi povratka u definiciju normalnog, zdravog i neovisnog, bolna aktivnost u službi zdravog razuma. Ako hoćeš iz početka, da okreneš noiv list, moraš predhodno da srušiš svaku naznaku da je na mestu tvog postojanja stajala i ta jedna gradjevina. Mora joj se uništiti i svakog centimetra temelja.
Preterivanje svake granice se koristi za sve one stvari koje te muče, tište, kidaju i od tebe prave ovisnika. Jednom rečju, izobličuju ti karakter i stanje. Nema psihologa, pomoći mame i tate, podrške prijatelja. Na ovaj put ideš sam, pa šta ostane, to je cena koju ti nisu rekli da ćeš platiti kad je kretalo..Dok ti se ne zgadi. To je jedini način - dok se sam sebi ne zgadiš.
LENjOST - navuci debele čarape na noge. Zatvori se u devet kvadrata, sa televizorom i kompjuterom, dok najveća radost ne postane iščekivanje nove epizode serije na prvom, ne odgovaraj na pozive, nemoj da se briješ, ne kupaj se, ne izlazi. Otidi samo do prodavnice kad baš moraš. Ugoji se, na knjige i pronalaženje posla i ne pomišljaj. Ne čestitaj nikome rodjendan, p rekini kontakte, asocijalizuj se..Dok ne podivljaš, odeš u kupatilo iz dosade, i zgaditi se ono što vidiš u ogledalu. Onda restauracija.
ALKOHOL - pij. Dok se boje ne rastope, dok se moždane vijuge ne isprave. Dok misao da ovaj život i nema nečeg naročitog u sebi ne dobije neki čudan oblik i dispoziciju tačke gledišta. U najgoroj kafani, smrdljiv i prljav. Prodaj sve što ti ne treba i pij, sa slučajevima koji se pomalo svakog dana sebe i svoje svakodnevice gade. Sa dedama u raspadu i sredovečnim budalama koji ne bi smeli da budu na slobodi. Kada sebe uhvatiš u zaključku - jebote, pa ovo će od mene postati. A onda pij još više, dok se majke, skuvanog ručka i čistog i ugodnog doma ne zaželiš toliko da bi za jedan takav dan poginuo smesta.
DEPRESIJA - se di za komp, 19 sati dnevno, dok više ne budeš ni džangrizav niti ljut, razočaran..Dok naš drugar koji se ponekad mora istrpeti, one of these days, ne ode da živi na Novom Zelandu, Jupiteru, Andromedi..Dok ti duh živ ne pokopaju opšte stanje, sivo sutra, besparica, dugovi, vezanost za ovo srpsko sidro koje tone na dno gde će ostati suviše dugo da bi ostalo šta prave radosti u životu. N e idi nigde, drugarima prestani i da se žališ. Dok hrana ne počne da se gadi, sunce da smeta, izgubiš dvadeset kilograma, osetiš nemoć i kad hoćeš da drkaš i prestaneš sad već da pričaš i sam sa sobom, održavajući kontakt sa ljudima još jedino kad urlaš na njih sa prozora. Videćeš, jednog dana ćeš se probuditi i shvatiti da si sam sebi dosadio. Ajmo iz početka.
.......
Za svaki drugi porok u koji ogrezavaš, pušenje, kocku, vukajliju..Primenjuj slične metode. Dok nisi počeo da bivaš i sebi i drugima suvišan.
