Niko živ ne zna da li postoji reinkarnacija, ali bismo mogli reći da svi znamo, šta je to prethodni život. Prethodni život je život pre navršavanja punoletstva.
- Sa kol'ko godina si propušio?
- 'de znam, beše to u prošlom životu.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Prethodni život je život pre braka. Još si mlad, shvatićeš ako se reinkarniraš.
Nije loš brak, ako nađeš pravu ženu... Sa druge strane, u detinjstvu niti smo najlepši, nit' najpametniji nit' najjači, a neki tvrde da je tada najbolje!? Najlepše je negde na sredini, što reče Šeki Turković.
Ono o pravoj ženi to su gluposti. Brak je mučeništvo. Slušaj što će ti čika reći. Ako misliš da ćeš sresti pravu ženu i biti srećan, zajebo si se.
Brak je kompromis između dva bića suprotnog (ponegde i istog) pola koji uglavnom nisu spremni na kompromis.
Tako da, momče, ako nađeš pravu ženu budi spreman ili da se pokloniš ili da se ukloniš.
Sam život kao takav je za mnoge mučeništvo. Prosto to je tako.
Naći pravu ženu, uvek beše ne sasvim lako, pogotovo u zadnjih četvrt veka, a u zadnjih deset godina, da i ne govorimo. Lakše je naći četirolisnu detelinu, nego pravu devojku, odnosno ženu.
Zamisli kako je ženama bilo dosad naći pravog muškarca kojemu žena neće biti zamjena za majku? Zamisli, Del boy, koliko muškaraca je sposobno se za sebe brinuti bez ženske osobe, uključujući i plaćanje čistačica, kuharica, itd...
Koliko god bila zena "ona prava", uvek se moras zrtvovati. To je ono sto danasnji ne mogu da shvate. Svi bi da nadju pravog coveka koji ce njima da ulepsa zivot. Ne deco, nije to tako.
Stari rimljani su ozenjenog coveka nazivali "conjugatus" sto znaci "upregnut" u jaram. Pa jos kad dodju i deca, onda....
Da. Nikada kroz istoriju nije bilo lako muškarcima u braku, a u poslednjih desetak godina naročito, i van braka. Rodna jednakost ne da nije postignuta nego je prešla u ultrafeminizam. Ajd' što hoće da budu jednake, nego što su otele sva prava, ali često ne i obaveze, a tu je i vesternizacija, starletizacija žena. A i mnogo je egoista među generacijama mlađim od ~ 1985. godišta, mnogi hoće sve, daju minimalno ili ne daju ništa.
Za ultrafeminizam i za ovo od generacije 85 niže, slažem se, kao i za starletizaciju i vesternizaciju.
Munzem_konzu, shvaćam što želiš reći i nemoj me krivo razumjeti. Žrtva mora biti i s jedne i s druge strane. Ako žena ne radi, onda mora biti kućanica,ali ona koju će muž i djeca poštovati.
S druge strane, ne može uloga muža biti samo plaćanje računa i tu moj zadatak završi. Ne govorim da treba biti stalno doma, ali mora shvatiti da je obiteljski život. Balkanski sklop muškarca je kafana cijeli život s pajdašima. Platiš račune, a ostalo u kafanu/birtiju.
Obiteljski čovjek*
Upravo tako. Žrtva je i to ići ređe u kafanu, provoditi vreme s đecom i sve to.
Žrtva je ići manje u kafanu? Prijatelju, to je obaveza, to nije izbor. Ti si s brakom postao obiteljski život. Je li bi djetetu rekao da se žrtvuješ kad ostaješ doma?! Pa to bi ti trebalo biti zadovoljstvo. Prava obiteljska zajednica je utočište od dosta nakaradnog svijeta stoga nema žrtvovanja.
Analni, koliko si dugo bio u braku?
Nisam bio u braku, ali imao sam na čemu učiti na okolini i u vlastitoj obitelji.
U tvojoj okolini takvi su bili brakovi?
Da, nažalost.
Analni, ljubav je žrtva. Nema druge definicije ljubavi. Subjektivni osecaj neki ili bilo sta, sve je to nema veze s sljubavlju.
Ljubav je zrtvovati sebe, zbog drugoga. Samo tako se moze vidjeti volis li ti jednu osobu ili ne. Kad si u stanju dati svoj zivot zbog nekoga, to je najveca ljubav. Sto je veca zrtva, to je veca i ljubav.
Danas brakovi ne traju, jer nema ljubavi, nema zrtve jedno za drugo. Svako misli da ima prava. Nema to prijatelju, nikakvih prava nemas ti ako hoces da ti brak potraje. I tako bi i trebalo da bude.
Kod starih rimljana je otac i muz bio "Pater familias" sto znaci totalni gospodar zivota i smrti svih clanova obitelji. Od zene i djece do robova u kuci. On je odlucivao dali ce neko da zivi ili umre, mogao je da radi sta hoce.
I ti isti rimljani su brak uporedili sa jarmom, ozenjen covek je kao vo ili konj upregnut da vuce. Pa sad ti vidi. Nisu ga uporedili sa carem, sa uzivaocem, iliti bilo sta drugo.
Žrtvuješ se radi partnera, ali sama ljubav nije žrtvovanje. Svako ima prava koliko i obaveze. Pater familias može biti debil pa usrati cijelu obitelj. Opstanak nije nužan, ali izbor jest. Treba odbaciti hijerarhijsku strukturu.
Lepu ste diskusiju razvili, milina je slušati vas.
;)))