Tipična domaća uzrečica, mnogo govori o čuvenom srpskom inatu, uglavnom nam se olupa o glavu, ali ga je svejedno lepo terati.

Dosetka koja je idealna za zastrašivanje dece, ali i odraslih, u ovim nemirnim vremenima i koju bi trebalo krajnje ozbiljno shvatiti. Prodate su skoro sve državne firme, zemlja, tako da je ostalo još stanovništvo kome ne gine sudbina afričkih robova. One priče da će vašeg mališana, kada je nemiran, ukrasti i prodati ružni i odvratni cigani stvarno više nemaju nikakvog smisla pošto ni običan narod više neće imati za šta da se ogrebe od krupnih lopova koji ni mrvice ne ostavljaju.

Svaki put kada odlučimo da nekoliko sati provedemo u zagrljaju računara pa kada uđemo u kuhinju uzimamo što više stvari da odnesemo u sobu, jer smo previše lijeni da se vraćamo šurnaest puta! I sve radimo brzinom munje da nas ne vide roditelji jer će da nam kenjaju kako jelo nije za sobu, kako postoji kuhinja/trpezarijaza to itd. Te tako izgledamo kao cigani samo nešto mutimo, motamo se oko kuhinje dok ne vidimo da je zrak čist i bježimo u sobu.

Tako se zove jedna kafana. Ako, niste bili tamo, ne možete ni otići. Morao bi da vas odvede neko. Tako je zabačena da ne možete ni zalutati do nje. Ako niste kako kažu mladi "fensi" iz Novoga Sada il' iz Beograda, nemojte ići u sezoni. Tada ih gazda dere ko Musa jarca. Idite zimi. Tamo nema struje i sve se sprema na smederevcu. Kad dođe suton odnekud se stvore Cigani "sa zlatnim zubom"... Gore sveće, gore lampe...

Iritantna vrsta čiji pripadnici u poslednje vreme niču kao pečurke posle kiše. Raspoznaju se po šarenim dugačkim čarapama, foto-aparatima oko vrata, majicama sa nekim apstraktnim asdffdjgze (ne znam kako to uopšte da imenujem)...

-Pogled koji kroz naočari debelog, šarenog okvira baca hejt na sve što je mejnstrim.
-Stil(?) oblačenja: Ideš ulicom, i taman kad pomisliš da si dobio epileptični napad, kažeš: "Dobro je, to je bio samo hipster", jer njihov "ne-mejnstrim" "autfit" koji su "provalili" na nekom "hepeningu" dok su "čilovali" uz muziku ima više boja od šuškavaca Kristijana Golubovića i Ivana Ivanovića - Đusa zajedno.
-Iz njima razumljivog "hibrid engleskog i srpskog" jezika (jer, ou maj gad, tradicionalni srpski jezik je taako autdejt...) izdvaja se jedna reč: "MEJNSTRIM". Sama pomisao na tu reč me dovodi do "mini srčanog udara", kao kada slučajno preskočiš jedan stepenik na stepeništu.
-Sami sebi stvaraju paradoks, jer postaje mejnstrim da više ne budeš mejnstrim.
-Kreću se po sajtovima tipa "deviantart", i sl., i međusobno se dive fotografijama koje su skroz beskorisne, bez ikakvog stila, ili bilo čega, ali normalan način fotografisanja je skroz isfuran, tako je mejnstrim, da moramo da fotografišemo čika Mileta kako u prljavom kombinezonu, sa šrafcigerom u rukama popravlja Aleko 2141, dok je aparat fokusiran na bilbord koji promoviše hranu za mačke.

Lokalni gari koji je zaluđen budženjem u teretani, skoro svaki kraj ima po jednog takvog. Često smara ortake na ulici o tome kako samo klošare i ne bave se sportom kao i svojim novim dostignućima u polju dizanja iz benča. On je i nutricionista jer im maltene vadi pljedžu iz usta jer oni, tako neuki, pojma nemaju koliko takve holesterolske bombe sadrže kalorija. Svi opravdano sumnjaju da on ne drka na klasičnu pornjavu nego na treninge Džeja Katlera i Ronija Kolemana... Nema veze što je tek pre nedelju dana pošao u teretanu.

Ovo je pojava koju sve cesce primecujem kod ljudi.Kao da su odjednom cigani postali najveci problem nase zemlje i glavni krvici za sve probleme sa kojima se suocavamo!Svaki dan kad se ukljucujem na Gazelu,imam priliku da vidim kako zive....ako se to moze nazvati zivotom.Cinjenica je da ima i njih bogatih,ali su vecinom sirotinja.Cinjenica je da prose,kradu i bave se slicnim sitnijim ili krupnijim kriminalom,ali ni ostatku"bele"Srbije nije to strano,mada vecina prezivljava od djubreta.

Da bi postojala jedna ovakva pesma, moraju se osvojiti više ciljnih grupa slušaoca:

Prva grupa - fensići širom sveta, osvajaju se postavljanjem Gete za di džeja.

Druga grupa - čkicema tigrice, osvajaju se ubacivanjem nekih feminiziranih pevača još feminiziranijeg glasa koji će svojim visokim tonovima da im ovlaže klitiće.

Treća grupa - cigani, osvajaju se ubacivanjem Pitbula u pesmu i njegovog čuvenog DALE uzvika koji u ciganima uzrokuje trip da svi liče na njega i da će jednog dana karati ribe koje on kara.

Privegija pripadnika romske nacionalnosti.

Enverova žena i majka Avatara i Džedaja.
Kao malu, posle jednog čuvenog TV intervijua majka je upisala u školu zajedno sa sestrom Bicom, ali za razliku od Bice, koja je završila tri razreda, Đeljana je pala prvi i odustala.
Nakon toga je počela da radi kod Plavog mosta gde je i upoznala mladog i markantnog Envera, velikog zaljubljenika u naučnu fantastiku, koji skrhan bolom zbog Bicine udaje za Đanga, odvlači njenu sestru Đeljanu iz začaranog kruga poročnog života i pruža joj topli dom u faveli između Bežanijske Kose i Ledina.

Ulaz u Had, mesto u sred ekskluzivne zone Beograda gde je Bog rekao laku noć.
Popularni "Zelenjak" dizajnirao je tim arhitekata u stilu formiranom 1939. na Fakultetu socijalističke arhitekture Narodnog univerziteta "Lavrentij Pavlovič Berija" iz Novosibirska, protkanom folklornim arhitektonskim elementima islamabadske pijace. Ovaj užurbani terminal javnog saobraćaja poznat je što po velikom broju ljudi koji dnevno kroz njega prođe, što po nacionalnoj manjini Egipćana, Cigani koja u njemu drži veliki broj malih i srednjih preduzeća montažno-demontažnog tipa.
Zeleni venac je svakako jedan od simbola Beograda, moglo bi se reći - Beograd u malom: musavi javašluk. Samo zato što nekoga mrži da kupi cement i kreč.

Nekada je korišćena u jurišima vojske, najpre konjice, a kasnije i pešadije. Na njen zvuk svi su se dizali na noge. Istovremeno je skretala pažnju neprijatelju i davala nadu opkoljenima. Kako su fer ratovanje i borba "prsa u prsa" nestali sa lica planete, truba se premestila u kasarne, kao alarm za buđenje vojske. Ni tu se nije večno zadržala, zamenili su je grlati desetari, a u savremenijim kasarnama razglas. Vojna truba se dostojanstveno penzionisala i povukla u civilstvo.

Ne kao posao, već kao rutina, način života.

Konjino, 30 godina imaš od kojih je 20 provedeno po autobusima. Inventar si im postao. Zna te svaki šofer. I ti znaš svakog. I kad koji kasni, koje je sjedište najudobnije, na koje se Racov sin pijan ispovraćao poslije žurke u kafeu „Kafe“. Budaletine i dalje sjedaju tu, ti si iskusan, znaš da nema dubinskog koje će te izlučevine očistiti.

Kako misliš sjutra đecu da podižeš? Iz autobusa? Gradski prevoz? Ponekad biciklom? Kažeš samo je ođe sramota voziti se autobusom, u Njemačkoj sve bogataši pa čekaju na stanici. U Njemačkoj sve bogataši, pa guraju jezičinu u grlo jedan drugom. Je li to lijepo, pitam ja tebe?

Održavanje auta košta? Plaća se parking? Nije zdravo za organizam? Pa nije ni u autobusu. Možda su i Cigani sjeđeli tu prije. Cigani sa šugom. Mislio si na biciklizam, rekreaciju? To je odlično, udiši čađ koja izlazi iz omiljenog ti autobusa. Registracija, izdaci? Pa ti nemoj imati izdatke. Drugo je ti da si dijete. Nezaposleno. Koje studira. I otplaćuje tri kredita. Nego nije to moja briga, vozaj se po autobusima, ali nemoj se ni žaliti kad ljeti sav znojav jedva dočekaš vrata da se otvore, da na obližnjoj trafici vodu kupiš, da se malo smiriš. Smiruj se, tako ti i treba. Kao da ti je nevolja. Pa ti nemoj imati izdatke, rekoh ti već.

Ali nemoj ni da umreš kao kondukter. Sad je pravi čas. Odrasti. Kupi auto.

Ikebana predstavlja još jedan deo japanske tradicije koji je uz manje izmene prihvaćen kod nas. Japanska ikebana se sastoji od posebno odabranog i uređenog cveća i osim što je lepa, nema neku praktičnu korist.

Srpska ikebana se pravi tako što se u šahtu čiji su poklopac ukrali Cigani nagura granje sa lišćem, da neko slučajno ne upadne ili odvali točak na kolima. Za razliku od japanske, domaća ikebana ima mnogo veću praktičnu nego estetsku vrednost, mada se neki umetnici trude da je ukrase najlon kesama i krpama drečavih boja.

Mrtav kraj za one koji žive van njega. Ovi što su unutra su već oguglali. Kraj Beograda koji nema nijedan kafić. Ima par kladionica i cigansko naselje. Jedino čega na Karaburmi ima u izobilju su cigani, škole za cigane i babe. A, da, i pasa lutalica ima na tone. Potpuno dosadan kraj, ali ponekad se desi neka eksplozija petarde pod kolima ili pljacka banke. Ovi što tu žive se pravdaju da je lepo što ima drveca ali kad su sami u kući oplakuju svoju sudbu.

Još jedna domaća serija novije proizvodnje, ne tako ogavna kao Montevideo, ali tu je negde. Kombinacija jeftinog humora, humanosti, patriotizma. Zvuči kao dobitna kombinacija, ali kad kombinuje neko ko ne ume, ispadne patetika teška. Ako seriju posmatramo kao kontejner, scene tipa i cigani su ljudi, daj da ih poštujemo i damo pravo da kažu šta misle, pa se u istim scenama ismejavaju su kontejnerski sos.
Kad bi se bolje odglumilo možda bi i ličilo na nešto, ali tada ne bi snimali vojnu akademiju nego nešto drugo.

Ovi momci krstare našim ulicama kamionetom sa razglasom ne krovu i dozivaju nas da im damo pokvarene frižidere, stare časopise i ostale odavno nepotrebne stvari.

Ovde gde ja zivim, moj komsija romske nacionalnosti se bavi tim poslom. Juče se izgleda napio pa me je probudio sa:

Omiljena tema "ugroženih" i onih koji se osećaju(fuj,dismr),i stalno kukaju nešto.
Pederi,lezbijke,cigani,čifuti,žene u crnom,nejebane ženke(čitaj feministkinje),dežurne drkadžije(društvo novinara),nezalečeni narkomani(okupljeni oko LDP),branioci otadžbine koji su pobegli kad je grmelo,pa se sad vraćaju na mala vrata,razni komiteti(pravnika,itd),odbori(helsinški),sve u svemu jedna vesela bratija.
Umalo da zaboravim manjine,oni su najugrožaniji u Srbijici,jedini mi mali pravoslavni Srbi ugrožavamo sve redom,kad bi moglo kako da nas nema,al bi im lepo bilo.

Esencija enterijera svake tvrdokorne kafančuge koja drži do sebe. Znak memle i oronulosti mesta ali i pokazatelj dobrog provoda: jelo se, pilo se, slavilo se i pre svega - živelo se. Otuda i rupčage na kariranim stolnjacima, da svedoče o prolaznosti i pijanstvima koja su se prepričavala. Svaka progorela rupa je priča za sebe, bilo slučajna ili namerna, u momentima kad pesma i život bace u sevdah.

Jeb'ga bajo, kad cigani opletu Angelovu ''Priču o nama'' ili Tomino ''Dno života'' vadi se ono malo preostale mesečne plate iz skrivenih štekova u jakni i lomi ionako oskudan inventar - ko će još da misli o tome gde je završio žar cigarete...

Zagrebačka varijanta Zemuna. Kako su Zagrebčani mahom gospode pičkice preziru ovaj dio grada naseljen većinom Slavoncima i Bosancima. Svaki Bosanac ima neku tetku tamo ili makar kojeg kuma. Studenti odlaze vikendom u taj dio grada oprat robu i pojest nešto kuhano i vraćaju se kući prije mraka. Čak i Cigani izbjegavaju taj dio grada, a većina Zagrebčana nije sigurno da li su Sesvete grad ili dio Zagreba. Inače mirno mjestance s razvijenom građevinskom industrijom, vedri ljudi, narodna glazba i naravno trenerke.
Izvinjavam se ako sam uvrijedio kojeg Zemunca, Sesvećanina ili treće osobe.