„moldavka“

Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.

U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...

Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.

Jutro, nevremena doba, telefon zvoni... Iz policije javljaju da je sin poginuo, naroksan belim, i podgrejan vinjakom zapucao se motorom u Fergusona sa prikolicom đubreta, koji se taman uključivao na regionalni put. Muk.

Roditelji skrhani, u crnini, idu u manastir, pale sveću, gledajući u nebo traže odgovor na jedno pitanje - "Zašto?!" Ne shvatajući da se odgovor na majčino pitanje nalazi dole, daleko od Boga i bilo čega svetog - u parčetu zemlje po kojem ljudi puze, večno gramzivi, jure za materijalnim, izgube granice, ukrmače se u svojim prohtevima. Juri se samo više, brže. A retko ko pomisli da je i jedan dan života višak, poklon koji smo dobili, makar bili Moldavska kurva, pajdoman sa železničke ili episkop zvorničko-tuzlanski....

PGPepe González · 9. feb 2012.💬 6873583

Moldavka u svetu krpa. Rumunsko - somalijski etalon jeftinoće. Koristiš i otreseš. Ako je premasna baciš.
Redovan je stanovnik buđavih sudopera, komšija čađavih roštilja, prijatelj WC šolje.
Neki tamo seljak koji ju je izmislio slučajno kad mu je pala masa za pravljenje vaginalnih dijafragmi na đon od aBidas patika sa buvljaka nije ni sanjao kakvu će mega popularanost steći ovaj artikal.
Relano, nisi lud da uzmeš lepu, normalnu, crvenim vezom prošaranu belu krpu i trljaš mašćobu sa dna lonca u kome se pasulj zadržao devet dana, a po ivicama buđ počela da se vata - zato valjda služi truleks. Samo ime govori. Nešto je trulo, u zemlji Danskoj.
Najčešće ih proizvode u bojama koje podsećaju na litavac, žuta i oker, i koverte iz policije, plava. Takve ih tačno poželiš smešati zajedno sa ispoljenim sadržajem debelog creva i povući vodu. Nije neka šteta.

- Mama, čime da obrišem ovu konjsku balegu sa patika?
- Uzmi truleks, posle mo'š da ga baciš.
-----------------------------------------------------------------------------------------
- Imaš sitno?
- Nemam ni ja u kasi. Može truleks jedan?
- Bolje daj žvake.

PK

GLGlavni · 8. avg 2013.💬 2722116

Vrdati, mutiti, bariti samo da bismo izvukli sopstvenu bulju iz problema i istu sačuvali u dosadašnjem položaju ili je čak smestili u udobniju fotelju. Veoma koristan postupak kojem pribegavaju ako ne svi, onda velika većina, lišava vas glavobolje i neutrališe skoro sve vrste sranja koja smo napravili. Čudo pa ga još ne izreklamiraše na Top Šopu.

On - Ćao žemska! Šta činiš?
Neprijatna tišinčina.
On razmišlja - Koji joj je sad pa kurac? Šta li je isplivalo? (Fast forvard svih gluposti načinjenih u poslednje vreme) Poslednji put sam imao onu sa strane u Amsterdamu, pre koji mesec, a i to sam pošteno platio, Moldavka beše, majku li joj jebem, da li je saznala za to? Oduvek je blejala sa ravama, al' ova mi stvarno izgledala k'o gari. Ma ne nije. E do kurca, gola sam voda. Nemoj da puštaš vinile, videće da si se se usrao, a tu je onda kraj, provaljen si.
Nastavlja naglas - Rekoh ćao. Ima li šta novo?
Ona - Bio Mare malopre, tražio neki ške. Kaže nisi mu vrn'o ima šurnaest dana, a sad mu je frka, reče da je dužan k'o Grčka.
On (u sebi) - E mamicu mu njegovu, nije joj valjda rek'o za šta je bila namenjena ta lova. A još gore ako ju je uz to i povalio. Upropastiću ga k'o đus votka maloletnicu. Peder jedan.
Naglas - I šta je još rekao, je l' spominjao još nešto, to jest, je l' bacio još kakvu spiku?
Ona - Što? Je l' trebalo nešto da priča?
On - Ma otkud znam, oduvek je bio govnar, taj laže čim zine, pravi politčar, pa reko' možda je izbaronis'o još nešto. Interesuje me čisto onako.
Ona - A je l' ti kriješ nešto od mene? I za šta ti je uleteo sto evra bre?! Što mi nisi ništa rekao za to? A verovala sam ti. Složiću ja kockice, ne brini se ti ništa.
On, u sebi - Rekao je, odležaću ga, skenjaću ga k'o svinja masan džak. Pederčina jedna, ona klasična gejčina, dukatlija jebeni.
Nastavlja naglas - Ja da krijem nešto od tebe? Šta te interesuje. Sve ću ti isparlati. Dao mi je pare, onomad, u Amsterdamu bre, hteo sam da ti kupim nešto lepo, neku garderobu, haljinu, za sve prilike nešto, znaš. Ne bih ja tebe nikad tovario tako. Znaš valjda?
Ona - Znam, znam. A gde je taj poklon sa predumišljajem od sto jevreja? Da nije beba možda, pa da sačekam još samo dva-tri meseca, bože, bože, sa kakvim sam đubretom ja zaglavila.
On - A što ti uvek misliš na ono najgore, stvarno si, ma nemam reči. Pa bre mi krenuli taj dan pred put da ti uzmemo poklon, ganjali to, jurcali i zaustavi nas drot. Odrao nas, boleo ga kurac što žurimo, sisa ona crnačka, crnčuga raspala, morali smo da mu iskeširamo na ruke po sto jura harač, preselo mu dabogda, ma dabogda mu za lek trebalo, nek' crkne.
Ona - Da, da. I šta je onda bilo?
On - Pa ispuših za poklon, ostali smo bez đunte, jebiga prebijene pare nismo imali. Vratili smo se u bus i za Srbiju, pa veruješ mi valjda, nikad te nisam lagao.
Ona - Nisi nisi, sem onih dvadesetak puta, kad si pričao da si zaglavio na poslu, a vraćao se p'jan k'o dupe, ogovedao se. Klasika - šio mi ga Đura.
On - Pa dobro, nemoj i ti sad da cepidlačiš, to su bile sitnice.
Ona - Ajd' ajd', znam da me driblaš samo tako, al' jebiga, opraštam ti ovaj put. Mada ćeš morati dobro da se iscimaš da bi spasao obraz.
On - Srce si, kaži šta treba da radim. Mislim je l' da operem suđe, ili operem govna iz VC šolje, da se tako duhovito izrazim. Samo kaži, sve ću da uradim, samo da moja devojka bude srećna, ako me razumeš.
Ona - Ajde nemoj tu da mi izigravaš papučara, k'o najgora klompa si, dođi da mi ispoliraš picu, ajd' brzo vadi močugu i dolazi u krevet. Brzo!

СКСантјаго Коровјов · 14. maj 2011.💬 791.001222