Kletve, molitve i mađije koje izgovarate u sebi dok vam prilazi neka čudna osoba (dosadni penzos, narkoman, ludak...) u autobusu.
Sediš u autobusu, mesto pored tebe je slobodno. Ulazi penzioner, pozdravlja se sa vozačem i sa još nekim putnicima koji ga bledo gledaju i kreće u potragu za mestom...
- (U sebi) Jao Bože, samo da ovaj ne sedne pored mene... Jao ne, molim te Bože imaj milosti, pao sam ispit, treba mi mira, jao ne. Uf... Beži, beži, pu, pu... Mrš odavde, ajde, ima drugih mesta u autobusu. Jao ne, video me je, jao ne uhvatio mi je pogled. Nemoj, NEE, neeee. Beži, pu, puj odavde. (Penzos se kreće ka mestu pored tebe) Aaaa, neeee! Abrakadabra. Hokus-pokus-mrš iz autobus, tandara-mandara sedište landara! Oče naš koji si na nebesima....
- Sinko, je li slobodno? (Već je seo)
- Pa.. jeeestee. (U sebi) Ok, samo malo smrdi, ne priča ništa, možda nije smarač...
- Znaš, ja sam svojevremeno bio gonič rasnih kanadskih lisica...
1/ Neizlecivi ovisnik
----------------------
On po ceo dan sedi u nekom cosku kladionice.Neuredan,zapusten.Ispija kafu za kafom.neprestano pusi. Pogled mu je usmeren ka teletextu.Uvek koristi novac od kirije ili novac namenjen za vracanje dugova,da bi se kladio.
2/ Sumnjicavko
---------------
Danas mu je srecan dan.Izbegava crne macke,gleda u oblake ne bi li poznao pozitivne znake.
3/ resavac/prepisivac/
-----------------------
On u stvari ne voli sport,ali mu se svidja ideja da dobije novac ni od cega. Obicno stoji pored pulta gde drugi igraci uplacuju svoje tikete i kada prepozna likove koji redovno dobijaju,prepisuje njihove kombinacije.On je od onih koji tvrde da iza svakog meca postoji neka zavera.
Srecni gubitnik/Taj sam/
------------------------
Nikad ne dobija zato sto u zelji da uveca dobitak,uvek odigra previse kombinacija.takve tikete iskusni kladionicari zovu inventar lista.Uvek mu se cini da je dobitak mali i dopisuje nove parove,kako bi uvecao kvotu.
4/ Expert
----------
cesto cete ga videti sa lap topom u kladionici.Cita online blogove o kladjenju,pomno sve prati,analizira,kombinuje. Uvek je obavesten ko ne igra zbog zutih kartona,kojoj ekipi ne odgovara blato i niska temperatura,koji sudija koga voli.Uvek zna utakmicu gde ce sudija svirati penal.Uz deponovanje znanje i obilje statistike,uvek rado deli savete.
5/ Covek bez posla i puno para
--------------------------------
Uvek se kladi na veliko,sepuri se dok hoda,pokupi neku konobaricu,prica o svom novom motoru.trijumfalno se vraca da podigne novac kada dobije.
6/ Mirni penzioner sa crkavicom
-------------------------------
sa nesto ustedjevine i previse slobodnog vremena,po ceo dan je u kladionici i igra na veoma male sume i male uplate.slabo se razume u kvote i internet kladjenje. Obicno u dzepu ima i loto tiket.
Zena u kladionici
------------------
redovno uplacuje jedan tiket sa 3-4 para sa odlicnim kvotama i suludim parovima .kada iskusni kladionicari vide njen tiket,kazu joj da je bacila pare.
Ona se sa istim tiketom uvek vraca sutra da podigne svoj dobitak.
-Kako majku mu.Vidi je svaki dan uzme kintu,a zena...ej..zena.
- Pa ona igra logicki a kao Ti navijacki-Dobacuje neko.
-Aj, ne seri,gde logicki.juce igrala da ce Real kuci igrati nereseno sa Getafeom.Gde Ti je tu logika.
- A gde je tebi logika da Real stalno mora da pobedjuje kuci.budalo matora.
- E.jebiga.necu vise da se kladim.U tom momentu guzva vec napisanu kombinaciju i baca u korpu.
Skup zajebanih ljudi koji šire i brane religijsku dogmu i teraju ljude da veruju u Boga. Kod nas postoji nekoliko aktivnih inkvizicija : Kućni Savet, Komšijski Pakt i Poslovne Kolege. Glavna karakteristika svih troje inkvizicija jeste da kada te uhvate zbog neke sitne zamerke (preglasna muzika ili moraš da pomažeš oko nekog projekta na poslu) jeste da te mentalno muče i razbijaju na sastavne delove dok na kraju ne uhvatiš Bibliju i počneš da se moliš Bogu - zbog čega ih smatram uspešnim naslednicima starih inkvizicija.
Vojni penzioner iliti glavni inkvizitor Kućnog Saveta : "Druže komšija, ja smatram da bi trebalo da popričamo o problemu sa vašom muzikom !"
Žrtva Inkvizicije : "Ako ima nekih problema komšija, ja ću rado utišati muziku ili je slušati u odgovarajućem periodu."
VP ili GIKS : "Ah, komšija... pa vidite ja smatram da bi ipak trebalo da vam pokažem da problem nije samo u muzici, već i u vašem ponašanju i ...( pošto ovde ima ljudi koji nemaju vremena skratiću priču na to da je pola sata Glavni Inkvizitor mučio mentalno žrtvu o vremenu pre Hrista kada je bio Tito i kako momci nisu nosili ono što sada Žrtva nosi, kao i još hiljadu razloga...)
Žrtva Inkvizicije u sebi : "Majko mila božija, Isuse Hriste, Bože što me nisi zgromio kad sam prvi put zakoračio nego mi dopustio da me ovaj smara. Ponovo ću u Crkvu da idem samo da me ovaj više ne smara !"
Što bi naši stari rekli: "Sišli s konja na magarca." Dan, koji je u očima ljudi izgledao kao 4. maj 1980. još jedna ikona dobrog primera je tada pala u vodu i ostavila nas je da sami tumaramo kroz život. Moj otac i dan danas napravi lapsus pa za sto eura kaže sto maraka.
Marka, jedinica za nešto dobro, super i odlično. Da je kojim slučajem Filip Višnjić živ, sigurno bi u nekoj pesmi opisao napaćenog ratnika kako pozajmljuje sto maraka od ratnog profitera.
Kada smo računali, računali smo kroz marke, dinar nas nije toliko zanimao, pa i on da je propao lakše bi nam bilo. Švabe nismo voleli, ni danas se situacija nije promenila ali marka, to je nešto drugo. Ušla je k'o školska simpatija u naše živote i postala deo folkora. Sto maraka sa likom Klare Šuman, kompozitorke i pijanistkinje, za koju mnogi nisu ni znali u Srbiji ali su je svi voleli. Njeno pojavljivanje je usko vezana za našu golgotu devedesetih, prvi put ištampana 1. oktobra 1990. Kao da je napravljena da nam u nemaštini i totalnom rasulu donese malo toplote i nežnosti. Imati sto maraka u džepu, znači biti gospodin čovek. Nije postojalo to što nije moglo da se kupi sa sto maraka, Fića, Stojadin, Jugo, otići na more ili u banju... novčanicu koju kao da je sam Bog napravio.
A onda su došli oni.
Putem medijske torture počeli da nas uveravaju kako je evro totalno okej. U to niko nije mogao da poveruje, čak ni penzioner koji je gutao sve što mu se servira sa javnog servisa RTS, skontao je da nešto tu smrdi. Odreći se nemačkog standarda, lepote plave novčanice bilo je ravno samoubistvu, za nas je to isto k'o da smo se odrekli Kosova. Da se našao neko da povede ljude u rat za marku, sigurno bi dobrovoljaca bilo širom zemlje.
I došao je evro.
Rmbačiš od jutra do sutra za dvesta eura sa kojima ništa ne možeš da uradiš, dok platiš sve obaveze tebi ni cvonjak da ostane. Nema više mora, ludih provoda po kafanama, nema više gospodina u tebi, osramotili su te, tog dana kada su marku zamenili za evro kao da su ti život zamenili, sve je nekako krenulo da ide nizbrdo a ti još ne možeš da se navikneš. Majku im jebem kapitalističku!
Fraza koju obično čujemo tokom vožnje u poluraspadnutom autobusu na kome se sem vrata ne može otvoriti ništa više, do neke pepeljare, a umesto klime putnici često udišu i izduvne gasove motora. Prosečan srpski međugradski autobus starosti oko 15 godina, vidno napaćen, i iznemogao ne uliva sigurnost ni jednom jedinom putniku, a mnogi proklinju trenutak kada su seli u njega. Kada na to dodamo i kvalitet srpskih puteva, zagarantovani su vam potresi od 5 stepeni Rihterove skale tokom putovanja. Pored svih tih rasklimanih sedišta, olabavljenih stakala koja svakog časa mogu skratiti muke nekom od putnika, i crnog dima koji polako ali sigurno boji pluća svim (ne)srećnicima koji su stigli na ovaj bus, šlag na torti predstavlja šofer sa svojom destruktivnom vožnjom po sve putnike. Istina, možda je i najmanje kriv za celokupnu situaciju, ali do krivaca je nemoguće stići, a šofer je tako blizu, teško je uzdržati se od spontanih komentara, ali po nekad to i nije najpametnije.
Običan putnik: Majstore jel' može malo po putu jebem mu gajde, ispade mi kamen iz bubrega još pre 15km? Il' da krenemo pešaka preko brda ionako teška posla da ćeš da stigneš do večeras sa ovim kršom vidiš da izdiše polako, a nismo ni Bogutovac prešli.
Vozač (Majstor): Sedi dole da te ja ne natovarim kamenjem ti ćeš da mi pričaš gde da vozim pička ti materina!
Penzioner u međugradskom prevozu : Sine ako možeš malo da nagaziš i na treći dnevnik ćemo zakasniti.
Vozač (Majstor): A i ti čiča podjebavaš a? Ne mogu kući da te slušaju pa te kod mene spakovali? Nemoj da te ubacim u prtljag, do Beograda ćeš da žvaćeš kofere. Kad stignemo, stignemo, kome se ne sviđa može da izađe, al' u pokretu, jer ako ugasim, ne garantujem da će moći da upali.
Stanja suprotna onima koja jesu a doživljena kao da nisu.
- I poslednji sedmi broj je broj 34! Iiii... Fantastično! Imamo dobitnika loto premije od 2 500 000 e! Čestitamo srećnom dobitniku!
Ravnodušno bleneš u listić. Da. 34. Ne. Vidiš 24. Od silnog uzbuđenja previdiš i zgužvaš jbni listić! I odeš na bleju i fuciku. Ko jebe glupave nagradne igre, sve je nameštaljka!
Nakon par dana čuješ na vestima da se dobitnik nije pojavio... Lupi te srcotres! Prevrneš sobu, kuću, dvorište ... Keva je to sinak bacila u đubre, negde se reciklira gomila para u obliku jednog jedinog papirića! ...
- Dobili smo novog predsednika Srbije - Borisa Tadića!
Penzioner: ''Jesam rek'o?!! Znao sam da neće dugo! Ima Boga, ima Boga!''
Peđa: ''Čuo si, a?''
Miki: ''Šta to?''
Peđa: ''Jelena... Brate, čudi me da ne znaš, gotovo je.''
Miki: ''Ahahaha znao sam, znao sam da će raskinuti brže no mi!''
Peđa: ''Da, i ja se iznenadio što se udala tako brzo!''
Periodi u kojima znate kakve definicije da ocekujete.
07-10 Period u kojem mlađarija odlazi u školu, studenti na faks, a ljudi na posao. Od prvih ocekujte fore o prepisivanju na kontrolnom i savete o oblacenju. Od studenata će izaći definicije tipa nespavanje, nesanica i junski rok. Od ostalih ocekujte kako zajebati sefa na poslu, turska kafa i slično.
09-13 Prva smena je u školi, deca od prvog do sedmog razreda divljaju najnovijim forama o domaru i bibliotekarki. Srednjoškolci ili uče ili spavaju, studenti su na faksu, a zaposleni rade. Penzioner i Penzionerka izbaciju definiciju tipa nedeljni ručak.
13-19 Druga smena u školi. Ljudi se vraćaju sa posla/faksa i spavaju, a nakon toga dolazi period u kojem nastaju najbolje definicije. Srednjoškolci pišu definicije o penzionerima i sranjima u busu.
19-23 Najbolje defke izlaze, Penziner i Penzionerka uveliko spavaju. Na naslovnoj su Johny Kurajber, Bushido, Kurd, Kafka, dva moderatora i 4 anonimusa.
23+ Carstvo pornografije u posterima i silom pisanih definicija od nesanice mlađarije i studentarije.
Vidas je bio indijski filozof, pjesnik, mističar i penzioner. Rođen je u malom selu Maradušad pokraj grada Spizdake. Inače, bio je i najkontraverznija ličnost svog vremena .Oko tačnog datuma njegovog zemaljskog života istoričari se nikada nijesu složili, pretpostavlja se da je živio prije nove ere.
Poznat je po svojim zbirkama pjesama od kojih svi kritičari književnosti izdvajaju "Usnuli mozak" u kojima opisuje veličanstvo čovjekovog uma.Evo jednog odlomka iz pjesme "Lake maske":
"Lako je skinuti tvoju masku draga
ali ne želim jer se ispod krije raga,
lako je spavati ispod drveta palme
ali ne mogu od tvoje galame!"
Kada je napunio svoju 23 godinu (to je naveo sam Homer u kritikama njegovih djela, inače inspirisan Vidasovim djelima napisao je Odiseju) počeo je da pokreće narodne mase. Stvorio je čitav niz sljedbenika (Vidasise), a i do danas se očuvao njegov red u obliku raznih fanatičnih vjerskih sekti. To je trajalo dok mu nije dosadilo da ga ljudi pitaju za savjete pa napušta svoje rodno mjesto i kreće u svijet.
Živio je dugo godina po Himalajama (tada nazvanim Prpes) stvarajući prvi filozofski pravac prpatas(danas poznati prpinaizam). Smatrao je da su ljudi postali od zvečki koje su na zvečarkinom repu. Zvečarke je stvorio umnosinjak(nikad nije rekao šta je to-neki naučnici smatraju da se gospodin Vidas samo sprdao kad je pravio ovaj filozofski pravac). Takođe, tvrdio je da su od ljudi nastale sve životinje (osim zvečarke) a da su ljudi prestali da rađaju životinje kad su i sami to duhovno postali.
Tokom tih godina napravio je skulpturu golog sokola u rukama obučene Žene. Ostali su spisi u kojima je navedeno da ništa ljepše niko nikada nije napravio.Međutim, pošto su se mnogi sokolovi zalijetali na nagu skulpturu, da ne bi došlo do njihovog izumiranja,Vidas je teška srca i sa suzom u oku srušio skulpturu. Nakon toga se dugo oporavljao od rana koje mu je zadalo izvjesno jato sokolova.
Tek sa 60 godina počinje njegovo pravo stvaralaštvo, izdaje još dvije zbirke pjesama od kojih je jednoj zabranjeno izdavanje jer je sadržalo riječi patus(nema konkretne riječi u našem jeziku ali ima značenje ekstra dobrog dupeta)i ratus (ogroman muški ud). Ipak, ostali su neki stihovi od kojih su, sa najviše umjetničkog duha napisani sljedeći stihovi:
"...A tada tvoj mili patus
okiti moj nemirni ratus..."
Termin romus je takođe korišćen(ženski polni organ). Od te riječi kasnije nastaje naziv za Rimljane.
Ondašnje vlasti ga zbog nepristojnosti osuđuju na smrt vješanjem za ratus. Ostao je samo bolan krik jednog umjetnika kojeg sredina nije razumjela jer je bio mnogo ispred svog vremena(po dužini ratusa).
Literatura
"Vidas, umjetnik svog milenijuma"-Homer
"Od kluba penzionera do uspjeha"-PIO Maradušad
"Kratak uvod u prpinaizam"-Immanuel Kant
"Istorija sela Maradušad"-nepoznati autor(vjerovatno ondašnji mještanin)
Kralj svih dosadnjakovića. Vrhunski gnjavator. Na skali dobrodošlosti smrt se nalazi jedno mesto ispred njega. Običan triper u odnosu na njega izgleda kao Holandija naspram Himalaja.
Jedno obično popodne, nakon ručka. Porodica na okupu, neko bleji u TV, neko drema...zvoni kućni telefon.
Otac: - Da?...da, ovaj...tu smo. Dobro, važi komšo.
Majka: - Ko je to bio?
Otac(prebledeo, izgubljen pogled ka zidu): - Komšija Steva...dolazi na kafu i da mi vrati bušilicu koju sam mu pozajmio prekjuče.
Stariji sin: - Bušilica! Sad sam se setio! Obećao sam Milanu pomoć, postavljaju garažna vrata danas. Odoh ja, ćao svima!
Mlađi sin: - Čekaj, idemo zajedno donekle, ja imam fudbalicu sa mojima iz škole!
Ćerka: - Jel' danas četvrtak? Zadnji dan popusta u "Zari"! Za dva sata zatvaraju, žurim!
Majka: - Četvrtak, kažeš!? Pa, ja imam zakazano kod frizerke, kako to da zaboravim!
Baba: - Sinko, odo' ja malo da protegnem štap, moram svaki dan bar po dva sata, doktor mi naredio!
Deda: - Babo, nećeš sama, neću da rizikujem da te kidnapuje neki penzioner...
Otac(i dalje gleda u istu tačku na zidu): - Ovako brzi i organizovani niste bili ni za vreme bombardovanja! 'Ajd', pomozi Bože, valjda Steva neće dugo sedeti.
Pojava koja te prati od 13. godine pa do kraja života.
Razdoblje od 1. - 3. godine: samo spavaš, eventualno jedeš i izluđuješ roditelje svojim konstantnim plačom.
Razdoblje od 3. - 13. godine: još si mali ali si pod dirigentskom palicom roditelja i "laku noć deco" ti je u isto vrijeme i najbolja i najgora emisija.
E onda 13 godina! Po prvi put počinješ da učiš "do kasno" i dok su tvoji roditelji ponosni na tvoje zalaganje ti šaltaš TV i tražiš omiljene kanale do kasno u noć! Ujutru kad te probude osjećaš se kao govno, i čvrsto sebi obećavaš da ćeš to veče rano leći ali to prekršiš jer se čitavo veče dopisuješ sa drugaricom iz razreda!
Sa 18 godina si već navikao na neispavanost! Žurke, rođendani, mature, slave, ponekad i krštenja su te dovoljno okalili! Tada krećeš na fakultet i konačno pomisliš da je pravo vrijeme da se uozbiljiš i to ti uspjeva do prve brucošijade i slatke koleginice Ivane koja te polako uvodi u novo poglavlje života u kom ili učiš po noći, ili piješ ili šljakaš 3. smjenu, za kartu da možeš da odeš kući.
Nakon završenog faksa ide posao, porodica i klinci, zbog kojih nećeš moći spavati kao što i tvoji roditelji nisu mogli zbog tebe!
Na kraju kao penzioner, pored svih tjelesnih tegoba koje počinju da te muče, moraš da sanjaš noćima novu penziju koje baš nema, pa nema...
