U ovu skupinu muškaraca ne spadaju slatki i simpatični momci, ne radi se o tim šećerima! Da budem jasna, upitanju su muškarci koji vodi ne prilaze kao da su od šećera pa će se, kukala im majka, istopiti!
Šećer ombre je specifičan po načinima odbrane i izbegavanja vode i kupanja. Čak i ono osnovno, jutarnje umivanje, završava sa umočenim kažiprstima u vodu... i to taman toliko da opere roletne!
A: kad si se kupao poslednji put?
B: ne sećam se
A: marš na kupanje
B: ne mogu sad... samo tekmu da odgledam
A: (prošla tekma) marš na kupanje
B: ti si zla žena... ne volim da izađem iz kade i da mi je hladno!
A: ugrejaću ti veliki peškir
B: ne sviđa mi se kako miriši ono sranje za kupanje
A: kako god da miriše bar miriše, za razliku od tebe
B: ali u tom šamponu ima neko zlo... sve mi hladi rč i muda kad se njime okupam i pecka me!
A: to je verovatno reakcija tvoje kože na vodu, retko se sreću... marš na kupanje
B: (odlazi u kupatilo) #%$"&="##"!(/?)"(** (izlazi mirisan i divan)
B: samo da znaš večeras nema sexa ne pada mi napamet da se prljam!
A: -.-
Zatvorski sleng u kombinaciji sa savešću ruskog tipa. Odležati; odslužiti kaznu. Na jednoj strani; bez imalo muke, sa lakoćom, u odsustvu savesti koja razara psihu, jede nokte do mesa i krvi, i kida zanoktice. Hodanje stazom popločanom sudbinom sušte suprotnosti od one koja je zadesila Raskoljnika, stazom koja zaobilazi patnju, muku, agoniju, bol i stradanje. Ležanje na jednoj strani je kao posledica zadovoljivanja pravde svojim alatom, bez čekanja na metafiziku i Boga, sa odlućnošću i sigurnošću razaranja nečije besavesne lobanje i neodgovornosti.
- Jesi to prao kosu?
- C, pada kiša u kupatilu pa pokis'o.
- Pa mogao si zatvoriti prozor kad već pada ukoso... Onaj sok se pokvario, treba ga baciti... Srela sam Branku sad u prodavnici, kaže uradiće mi mini-val za 'iljadu dvesta dinara, moram nekako da sklonim ove sede zulufe kad stavim naočare nakostrešim se kao rogove da imam... Usput, ove radnice ništa danas ne rade, dve njih na pet kasa. Kakva trgovinaaaaa. U naše vreme dobiješ džakovetvrdog šećera, pa ti uzmeš po magacinu skačeš na nj' , bacaš, okrećeš i kad se lepo rasturi, ti meriš...
- Bako odležaću te na jednoj strani nastaviš li sa zatrpavanjem.
Metod dostizanja Paorovog optimuma pri kupo-prodaji artikulturnih proizvoda. Zaokružuje se na prvi ceo broj ukoliko se minimalno pretekne prethodni.
Poštovanje, izvolite...
- Dajte mi kilogram i dvesta šampinjona, ali budite tačni...
U redu, evo kilo i... dvesta tri'es, je l' može?
- Molim vas, tačno mi treba, žena pravi pitu i tačno je u to uračunala ovih dvesta grama što će se baciti prilikom čišćenja...
I, bre, kakav si težak čovek, zar me teraš da ovu vagu silujem sa tih tvojim dvesta grama, da mu turimo još malo do dva kila?
- Uh, dobro, bre...
Evo, majstore, dva i sto pedeset, je l' mnogo ili ga zaokružimo na tri, to će biti četristo pedeset dinara, ili, pošto vidim da si prava ljudina, da ga izmerimo do petsto?
Nešto što ti može doći glave, ako u krvi imaš više od 2 promila alkohola.
Kod kumova si na krštenju, a već ti je kohabitacija digla pritisak 300 sa 200.
Jeste da si i sa špricerom preterao, ali stvarno nema smisla odbiti parče kumine Panj torte.
- Ee kume sad torta, za koju si? Ima Španski vetar, Doboš i Panj torta?
* (Podrig u sebi), izvini kumo, ali ja stvarno ne bih... Jagnje je stvarno bilo, nem' reči, ali tortu možda kasnije...
- Ajde kume, ja ceo dan pekla kore, a ti ni da probaš.
* Dobro, daj jedno parčence, ove panj, ali samo parčence.
- Ma šta parčence, toliki čovek. Evo od svake po malo pa ti biraj.
* Neee toliko (opet podrig), nema mi gde stati!
- Ajde molim te, posle da ispadne nismo te nudili.
... 20 minuta kasnije...
- Zorane, idi do kupatila vidi dal' treba čist peškir kumu. Izgleda otišao da se istušita, nema ga, pa ga nema...
Čovek koga karakteriše hronična indispozicija, jer ga sve izreda smara, sve mu je isfurano, sve je lejm, od svega mu se sere i povraća.
To je npr. kad blejiš sa nekim ljudima i uključe da gledaju Ivana Ivanovića i kidaju se od smeha na njegove super fore, a ti, uzdišući duboko, kolutaš očima, jer su ti tako lejm, iako bi se možda nasmejao na nešto od toga da si nekoliko godina mlađi. Ali i to 'možda' je pod znakom pitanja. Ili kad sretneš društvo iz srednje, pa krenu da prepričavaju fore iz škole, kikoću se istim intenzitetom kao pre sto godina, konstantno preživajući neke izveštale fazone koji su te još u trećem srednje smorili, koji bi ti eventualno bili smešni kad bi se dobro nacirkao ili ustondirao. Najjače je što je njima to smešno i dok su trezni, pa postavljaš sebi pitanje kako li im je tek dobro kad se napiju. Ali ipak si fin i glumiš da ti je do jaja, da ne bi nagraisao kad počneš da negoduješ, iako ti je svaki put sve više mrsko da ih gledaš kako nimalo nisu napredovali za sve ove godine. Tad se zapitaš da nije možda i njima sve tako lejm kao i tebi, pa samo glume finoću, ali kurac -- čvokne te po potiljku pitanje 'Jel ima neko DVD sa mature da okačimo na Jutjub?'. Jebote.
Ili npr. upališ TV i koji god kanal da okreneš, a tamo se neko proserava za medalju, imaš utisak da Židovima koji gostuju kod Mire Adanje Polak ispadaju govna iz usta dok drobe o svom tegobnom životu nakon nacionalizacije imovine, a dok hipnotisan gledaš u Mirka Cvetkovića kao kakav krvook, skontaš da ga uvek čuješ kako priča nešto, iako ne možeš da se setiš da je ikad nešto rekao. Čak i ljudi koji su ti bili gotivni, sada su ti patetični, na čelu s jebenim Rambom koji grli drveće koje ionako treba da crkne. Sve ti je sranje. Onda gasiš TV i okrećeš se svojim plejlistama i kutrenju uz muziku, pa ukapiraš da imaš na stotine albuma koje nisi pustio godinama, jer te je više blam od samog sebe da ih slušaš, a kad ih negde van kuće čuješ, doživiš to kao da ti neko prdi u uši, pa te je još više blam što si to nekad slušao.
Popularne stvari su naročito sranje i teraju te da izduvaš stomačni sadržaj kroz nos, a sranje su ujedno i jer ih vole sranje ljudi od kojih ti se takođe baca pegla, pa umesto da se baviš nečim što je in i popularno, ti ideš u boćarski savez da se socijalizuješ s penzionerima, ionako izgleda da si već star.
- Brate, hoćeš da mi budeš kum na svadbi kad se budem ženio?
- Hvala, batice, ali ajde ne. Nisam ti ja za to.
- Što, bre?
- Pa znaš, svi ti naši svadbeni običaji -- znaš da su mi šit. I trubači su mi sranje, a znaš da kum treba da se veseli da bude čovek broj jedan na svadbi, ja bi' se samo skenjao kad vidim sve te leve goste koji su pozvani samo zato što su nečiji muž/žena/tetka/pašenog, a u stvari su izvučeni iz naftalina i nikad ih ne bi zvao, jer su žgadija, plus treba da se socijalizuješ s njima i uz to se i smeškaš i da budeš prijatan, a znaš da sam ja prek čovek i ne umem da budem prijatan, da ne pominjem što svi hoće da te ljube u obraz, a ljubljenje sa 100 ljudi nikako nije higijenski, plus će muzika da bude verovatno neko govno, a ne biva da idem ščepovima u ušima, iako treba izdržati nekoliko sati... Jedino da me napijete.
- Mojne brineš za to.
- Ok onda.
Izraz kojim neku današnju mladu osobu svrstavamo u kategoriju klinaca.
(Kladionica)
- Evo, tri tiketa po pedeset dinara.
- Da vidim prvo ličnu kartu. Koliko imaš godina?
- Oo...osamnaest. Nisam je poneo, ostala mi u drugom novčaniku.
- Mali, ako ti imaš više od petnaest, onda sam ja Beri Vajt! Nisi ti u životu dial-up modem koristio... Ajde, paljba odavde! Šalji nekog starijeg da ti uplaćuje - kao sva normalna deca.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
(Plaža)
- Burazeru, snimi kakva je ova mala u crvenom kupaćem! Odoh da je pitam da mi namaže leđa...
- Mare, pedofilčino, ta ne zna šta je dial-up internet! Evo, tu me seci ako ima šesnaest godina. Vidi, ima "Digimon" peškir... Garant je na plaži sa ćaletom, verovatno je otišao da joj kupi sladoled.
Najpoznatije sinhronizacije svih poznatih i nepoznatih filmova.
Mnogi su pokušali da ih kopiraju, a nisu uspeli.
Ponekad bolje i od originalnog snimka.
Dolazile su u talasima, a mnoge rečenice iz njih nisu izbijale iz glave duže vreme i upotrebljavali smo ih u svakakvim situacijama.
Čak svaka zaslužuje i posebnu definiciju.
Posebnu čar im daje čuveni južnosrpski dijalekat leskovačke podgrupe.
Prvi je bio, čuveno sinhronizovanje filma Matrix. Iz tih sinhronizacija svako zna neki citat. Kruže priče da su tu prste u sinhronizaciju umešsali reperi iz grupe CB4, tvorci urnebesnog hita: Ultra Boban.
Posle toga krenulo se sa sinhronizovanjem Prvog greha, Šifre sabljarke, Spajdarmena, Lovaca na umove i drugih filmova.
Rame uz rame sa njom, al malo ispod nje je piroćanska sinhronizacija filmova Od sumraka do svitanja (cuveni klip "Zena zmija"), Ali G in Da House, Gospodara prstenova.
Pojavljuje se i vranjanska sinhronizacija (poznatija kao Holivud na vranjanski vej) filmova Kad je Hari sreo Seli (cuveni klip "Majk Daglas"), Bekstva iz Šošenka, ali ona nije ostavila toliki uticaj kao neprevaziđene leskovačke sinhronizacije.
Sta smo naučili iz leskovačkih sinhronizacija:
1. Da ne smemo nikad zajebati nekog sa kim smo tolke godine drugovali i pičke smo guzičili.
2. Da krv teče uvek kad se neki rascepi.
3 .Da treba da se rane praci zbog mira u kući.
4. Da se ne izlazi napolje na kišu.
5. Da je fakultet ona zgrada tamo.
6. Da se Moorhuhn igra na tanacki monitori.
7. Da čipkane gaće se mora uvek ponesu kad se ide negde.
8. Da kad crnci operu kosu stave peškir na glavu.
9. Da kad smo pijani vidimo 1300 prsta.
10. Da helihopter ne ide na lož ulje.
11. Da se ljudi nerviraju kad nije dobro ispušeno, tj. kad je žilavo za žvakanje.
12. Da nema pravilo u Leskovac.
i mnoge druge stvari.
Priložio sam i klipove, a najbolji citati ubedljivo:
"Komšijo, imas li ti pušnicu?"
"Zaboravija si čipkane gaće da poneseš?"
"Zato što si crnac!"
i mnogi drugi.
Konstatacija upućena zbunjenoj osobi, koja vidi drugara sa kratkim peškirom oko vrata.
( Vrućina, napolju 50 stepeni, gori beton, liku crkla klima, ventilator koji je dobio od tetke iz Beča prodao ciganima u staro gvoždje, znoj sa učvarelog tela skuplja peškirićem, jebi ga, sta je tu je, snalazi se kako god zna, da se bar maro rashladi, pošto nema ni daška vetra uprkos svim otvorenim prozorima po kući.... Upadaju drugari.)
______________________________________________________________________
A: Gde si šarane, šta si se razgolitio ko Tarzan?!
B: Vidiš da je 150 stepeni napolju, ne može da se diše...
A: Šta će ti taj peškir oko vrata?
B: Ma....
C (prekida ih): Pusti čoveka vidiš da vežba za kamiondžiju... Ekstra ti je imidž matori, još malo pusti tu bradu i pravi si...
Seći nešto nožem na sitne komade, voće, povrće, meso, slaninu...Takođe i odrađivati nešto u etapama, ili vraćati dug na rate.
- Mili, već treći put ustaješ iz kreveta, taman se zagrejem, ti odeš po nešto! Prvo si se setio da proveriš da li je isključen šporet, onda si ustajao po peškir, da ti bude pri ruci, sad si se setio zelene sijalice...mislim, hoće li biti nešto iscela ili ovako, seckano, na rate?
- Hasan seckati! Šalim se, sad ćeš ti dobiti nešto celo!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Brate, dugujem ti 500 dinara, je l' tako? Evo ti 30, sad imam toliko, pa ću ti dati kasnije još.
- Daj, nemoj mi seckati tu, ko će pamtiti, a mrzi me da zapisujem. Skupi ti to sve na gomilu, pa mi daj.
Pored mokre kose i sedanja na hladnom betonu, najveći košmar svih naših baba.
Baba mesi gibanicu u kuhinji. Jebe joj se za sve što se dešava oko nje, tu i tamo ovlaš pogleda šta se zbiva na televiziji. Uzimam peškir iz fioke i krećem ka kupatilu. Da me ne bi tražila po kući k'o policijski pas, dajem joj do znanja:
- Odoh da se istuširam!
U tom trenu, baba se trzne i diže pogled s gibanice. Oči joj naglo zabljesnu (Nani?!) I ona skoči i brzinom Useina Bolta dođe do mene, dok još nisam ni dodirnuo kvaku. Ustuknem par koraka, pola od iznenađenja, pola od straha. Gleda ona mene, gledam ja nju. Gleda me kao vuk ovcu, kao da će me rođena baba pogledom ubiti. Najednom, vrati se nazad u formu normalne bezopasne babe i, ulazeći u kupatilo, reče:
- Samo bojler da ti isključim.
