Baš kao što u prostornim dimenzijama događaji iz pičke materine mogu uticati na život tinejdžera, slično je i sa četvrtom, vremenskom dimenzijom, gde događaji iz pluskvamperfekta takođe imaju svog uticaja.
Sin: Ćale, odoh da izblejim sa Šomijem.
Ćale: Stani malo. S kojim Šomijem?
Sin: Ma od preko puta. Zvao mene i Šoneta da pokaže, kupio Plej Stejšn 4...
Ćale: Sedi di si, neću da mi te skuplja hitna pomoć...
Sin: ŠKK?
Ćale: Kad te je nomad gađao kamenom, dobro je da ti je to oko ostalo u glavi...
Sin: Ćale... To je bilo pre 15 godina! Imali smo tri godine i nismo razlikovali grisinu od pljuge...
Ćale: More, rekoh, sedi di si!
*Džoni: Kevo, odoh sa Maretom na derbi...
Keva: I-ju! Kakav sad derbi!? Ne dolazi u obzir!
Džoni: E, pa žao mi je kevo, već sam kupio kartu...
Keva: E, pa, neka ti to bude za nauk što si ih bacio, neću da prođeš kao onaj mladić koga je nomad ubila raketa!
Džoni: ...Kad to?
Keva: Ma posle bombardovanja, jedan dečko mlađi od tebe poginuo...
Džoni: Kevo, bombardovanje je bilo pre mezozoika, još se verovalo da će Perica Ognjenović biti zvezda svetskog fudbala. Mi idemo na zapad, ne na sever ili jug...
Keva: Ma, sever-istok-zapad-jug, Nikola Petroviću, ne ideš ti nikuda!
Sasvim dovoljan zivotni vek po savremenim standardima
Nauci engleski za 20 dana u nekoj ekstra fancy skoli, gde ti valjda otvore glavu i sipaju znanje, engleski je svetski jezik dovoljan za sporazumevanje, odes na put oko sveta za 80 dana, na putu kresnes nesto na brzaka da ostavis potomstvo, pa posto isprobas sve svetske specijalitete kupis neki turboslank ili biomelem da smrsas za 5 dana i budes lep les. I ti si, brale, svoju misiju zavrsio!
Ali, aman, di je zurba?
Ili ti pandan onome "jebi magare dok su mu noge u blatu". Koristi se kad je sagovnik/protivnik u PES-u ili bilo ko sa druge strane nas, toliko počeo da propada i ponire, da mu samo ovaj komentar može prikladno fasovati.
Ajde brate, koji kurac igram PES sa tobom, ubijam ti volju za igranjem!! Bolje da sam sa babom pravio kući pekmez, bilo bi zanimljivije!! Op op op op, tako je Ibrahime sine, Seeeedorf, Seeeedorf, kakva lopta opet za Ibrahimovića,obrni-okreni, di si pošo magarče, iiii tri-nula!! Šuri ludu gajtanom od pegle!!!! Mićo, daj peškir 'vamo, jebem bez kondoma, pa da se momak istušira!
Senzacija gorčine koju osjetimo nakon što nam nešto ne sjedne baš najbolje.
Zanimljivo je da se ne radi o ničem metafizičkom, a svejedno progutamo, istrpimo i krenemo dalje, jer što je bilo, bilo je.
- Jesi pratio ti ovo s Valjevskom Gračanicom?
- Nisam, šta s njima??
- O jebote, pa di ti živiš? Zar te ništa osim nogometa ne zanima, vidi ovo "Od Valjevske Gračanice viri samo krst".
- Pa kako se to dogodilo?
- A to i ostavlja gorak okus u ustima....da, kako.....zašto....jel moglo drugačije....?.....
Prosta upitna rečenica koja se upućuje saigraču posle 15 minuta nameštanja taktike omiljenog tima na PES-u...
Dolazite u igraonicu, sedate za PS2, uplaćujete 3 sata...
Pali se ekran na njemu PES2011, izabirate timove...
Pokreće se meni za nameštanje taktike a onda:Igrač 1: Start Match
Igrač 2: Razmilja u sebi da li Ronaldo treba da se ukršta sa Di Mariom ili sa Ozilom.
Da li Ramos treba da trči u napad ili da ostaje u odbrani
i da li je bolje da stavi Higuaina ili Benzemu u napad...Igrač 1, posle 10 minuta: Murinjo, danas?! Msm ono dok nam nije isteklo vreme...
Opis izuzetno mršave osobe bez grama sala koja izgleda kao kostur presvučen kožom, za koju se postavlja pitanje poseduje li uopšte lojne žlezde. Može satima da provede vreme po najvećoj vrućini, ali šansu da ćete kod njega videti kap znoja svešćete na minimalnu, gotovo nepostojeću.
-Di se den'o Laza, jebogabog ?
-Zar nije u bašti...Taj večito nešto kopa, orezuje, radi...
-Jes' jebo sliku svoju... Eno ga tamo kod cvekle... Kako se ne istopi po ovoj vrućinetini... Garant ima preko četeres stepeni...
-Šta bre das' istopi ? Neš na njemu videti znoj, pa da se dereš... Pre će mu po glavi šetati golobrada četničina nego kap znoja... Vi'š da nema ni tri's kila..
Zbog velikih promena u životima mališana (kompjuter, tv,..), i bajke treba prilagoditi ovim vremenima.
Crvenkapa:
Keva živi u šumi, ima ćerku dronfulju najveću, koja se potajno već duže vreme vata sa Bakijem, šumarom. Htela žena jedno pre podne da obiđe stara-majku koja je imala kuću tu blizu, preko brda. Put do bakine kuće bio je asfaliran. Normalan. Sasvim običan za seoski put kod nas. Međutim ova Crvenkapa dronfulja se seti da kao bude fina i uzme da odnese ručak, a usput svrati do Bakija koji je krao državnu šumu, malo dalje od glavnog druma. Krenu ona putem zatim, uđe u šumu. Ide ona ide, ptice cvrkuću ona peva "Ja sam kurva mala džiberu sam dala" i odjednom šušnu žbun. Kad iza žbuna Vuk se uštekao, ušiva čarapu čo'ek, ide zima, žena ga ostavila i čopor mu pobego. On onako gladan, nikakav k'o cigan ispred pozorišta, pita Crvenkapicu da mu da neki dinar ili nešto iz korpe.Crvenkapica mu opsova milosnu majku onako kurvinski. Vuku je to jako teško palo jer ga je keva sama podizala i on je bio mnogo vezan za nju, dok je nije pojeo kad je udarila zima. Vuk razjaren onim što je čuo poče da juri kurvu.Nije bio mnogo brz pošto je bio jako gladan, a crvenkapa uhranjena dugonoga kurva brzo je trčala. Spustila se na drum jer joj je tu bilo lakše da beži i krenu trkom ka bakinoj kući. Uđe u kuću, dok je vuk jurio za njom. Ona mu ona zalupi vrata ispred nosa. Vuk kuc, kuc, baba reče "ko je"?Vuk se razdra "Ja sam, mamu vam jebem, otvaraj oću da ubijem kurvu". Baka skinu dvocevku sa zida reče vuku da gvirne kroz špijuna, on gvirnu, ona opali, posle dođe i šumar da utvrdi da je ovaj Vuk stvarno mrtav i svi zajedno sedoše da popiju kafu i da se dogovore oko procenta koji uzima šumar kada proda Vukovo krzno.
Sirovina koja je od svog pronalaska, pre oko 2000 godina, do danas, prešla put od podloge za pisanje do gastronomskog specijaliteta.
70.g.p.n.e - Atina : " Katerina,gde se denuo mali Sokrat? - Ah dragi, pa u dvorištu je, ispisuje svoje misli na pergamentu."
2010 g.n.e - selo Loćika kraj Aleksinca : " Lozice, 'di nam se dete denulo? - Šta si se razvikao po mene...ene ti ga u podrum, guli kožicu od đurđevsko jagnje! - Idi ga nadzrni majke ti ga nabijem! Nemoj pa da izede sve, uši ću mu i'čupam ako nema za gosti...i nemo sa špricer da se naleva!!! "
Opis kabadahije u sopstvenoj kategoriji. Čovek kojeg zabole i za one koje zabole za sve. To ludo pa živi po svom jebo ga ćaća ludi.
- Odo do Milke potajno. Kuku jadna žena opet je onaj njen bije.
- Di ćeš ženo, kud si se nadigla? Oš da te vidi komšija Milo pa da i ja oberem bostan ko preklane.
- Taj čovek duše nema, Boga se ne boji. Ma samo da joj doturim gaze i alkohola malo.
- Ajde, ali ja ključam kuću kad iziđeš. Onaj ako te uhvati nek ti Sveti Ilija pomaže, ja ne otvaram.
Obično je to neka stara puška sačmara, koja se od davnina koristila za odvikavanje lopova od krađe.
Puni se standardnim kartonskim patronama, samo je sačma zamenjena granulama krupne soli. Sa soljarom se preporučuje da se nišani nisko, u predelu nogu i guzice, a efekat nije teško zamisliti.
Uglavnom su se tako štitili pljoprivredni proizvodi.
-Šta da radim brašo? Lopovi mi sav bostan već treću godinu odnose.
-Isto što i ja braćala. Sačekaj ih par večeri, pa kad dođu isprati ih soljarom. Da vidiš kako će da zaborave di ti je njiva.
-Ali nemam ja soljaru.
-Eno ti moja. Meni već odavno ne treba. Decu pušćam da uzberu neku lubenicu, al ovi što idu sa prikolicama, e oni daju gas kad prolaze pored moje njive.
Kaže se kada se neko sprema da uradi nešto veoma rizično.
-Di ćeš bre takav da voziš nazad, stukao si kilo ipo Rubenštajna .
-Mrnamrmshm, ti će meni kažeš, nisam pjan bre, dete ti je...mrnkmrenm....
-Vidim ja ješćemo sarme.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Neceš valjda da skociš odatle jebem te u oko, pa nisi ti patagonski skočimiš magarče.-Jok ti ceš !
-Ma skači ko te jebe, ješćemo sarme u subotu kod tebe na sa'rani, ali je bar Milka pravi prste da poližeš.
Noćni čuvar. Stražar. Radi po mjesečini.
- Rođo. što si ispijen? Koj ti je?
- Ne pitaj, postao sam ti radnik mjeseca...
- Opaaa, RO DI LO! Znao sam da će od tebe biti nešto. Šta sad, drže ti sliku u kancelariji, povećali ti platu, dali službeni auto... Pa to treba da se zalije.
- Jok. Zalijte kad me spustite u zemlju. Otpustili su me. Sad sam radnik mjeseca. Stražarim uveče kod mljekare. Pazim da cigani ne izvuku na crijevo šta. Ubiću se.
Monolog koji usledi nakon konzumiranja albanke sa ortacima u parku.
Ti si moj jedan jedini pravi ortać, 'naš? Svi oni ostali tamo su pičke. Pičketine! Prodali bi me za paklo Marlbr... Marblo.. Marbol... Za paklo pljuga. Ili za bombu Jelena. Ili zbog neke čke. Zbog neke Tee, Mie, Une, Eme, Ele, Zorice, Jovane... Da, da. A mene moja šutnula pre neki dan, sam ti rek'o? Nisam? Pa da, kad sam i mogao da ti kažem. Kaže, ne može više da trpi moje ponašanje, mnogo pijem i duvam. A to što priča, to, to nije istina, što bi rek'o onaj lik sa klipa. Pijem i duvam isto koliko i pre tri godine kada smo se prvi put smuvali. I to sam čak prestao za njene rođendane da dolazim nagudriran, otkad je na prošlom njen matori rekao da ide napolje da izbaci smeće, a ja se popeo na sto, upalio prskalice i zapevao Ćale ti u đubretarimaaa... A ćale joj neki neki profa, drmr nešto. Uvredio se valjda čo'ek što ga degradiram, ko će ga znati. Pa ne ide pesma Ćale ti u ekonomistima ili Ćale ti u molekularnim biologičarima. Pa da. Mislim ne. Eto, sad nemam devojku i bacam ga tri puta dnevno. A? Ma bacio sam oku na neku sa faksa, nosi protezu, sluša Željka Joksimovića i voli Romu. Otkud znam, valjda se loži na tako te pedere. Kruže priče da iznad Šumadije ima istetovirano ROMA. Znaš ono, svi putevi vode u Rim i taj zonfić. Ma da, skrivena fufica, u pravu si 100%...
E, baš je lepo od tebe što me ne prekidaš dok pričam. Devojke vole takve tipove. Mora da jebeš svako drugo veče, a? U svakom slučaju, hvala ti što si me saslušao. Dođi da se izgrlimo kao braća, pa da se rastajemo. Ajde, ajde, zagrliiii, sad me jako zagrli, kaži miiii, nešto lepo slaži miii...Nedaleko odatle, u Studentskom parku
- Tebron, zašto Cvija grli dvaesdvojku el i peva Gocu Tržan?
Grupa ljudi koja bi se mnogo bolje snasla da ide na Cage Rage-u, ali to je nazalost u Srbiji nezastupljen sport.Ipak, u zelji za "kontaktom" uneli su neke, njima svojstvene poteze u fudbal, i napravili, novi, samo zaglupelim matorim ljudima i njima zanjimljiv sport.
Pre par nedelja, bio kod babe i dede na selu. Tip je isao jedan-na-jedan sa golmanom, prosao ga, a ovaj mu zabio krampone u butinu. Decku (17 god. debitant) siklja krv, otvoren prelom noge, a dede pored terena skandiraju :"Uaaaa, ne foliraj se mali, nama si u selo dosao da prodajes te foreee.", "Ma sudija, vidi se da nije prava krv, vidi se ona kesica, ete je tu pored njega, tam' 'di leži!"
_____________________________________________________________________Ozbiljan sam, desilo se na utakmici F.K. Bradarac vs nzm tacno ko.
Dovoljan i tačan opis osobe, veoma stare i naborane, naspram koje su kornjače s Galapagosa samo tinejdžeri. Živ leš, koji umesto da bude deo zaborava i stare slave još uvek luta i baulja ovom planetom ne mareći za zlurade komentare oko sebe... verovatno zato što ih i ne čuje, zbog izuzetno lošeg i oštećenog čula sluha koje je poslednji put funkcionisalo "dok je deda bio mlad" ili u prevodu krajem Drugog svetskog rata.
(na šalteru)
-I, bre, di na ovu gužvaru još i mator svet stao da se gura....
-Haos... Vidi onu matoru tamo kako se grabi za red, POLAKO GOSPOĐO, STIĆEMO SVI !!!
-Tuga, brate... Paz' ovog dedu... Alo gospodine, pa ispred vas ima bar deset metara praznine, priđite tamo zaboga... Gospodine ..... pa jel me čujete...
(poluotvorenih očiju i haotičnog bezvremenskog pogleda koji tumara po plafonu pošte)
-A?
-Ništa, ništa, ajde Mare da stanemo ovde ispred, viš da je ovaj davno umro, sam' se sporo 'ladi...
Opasan pas koji nije vezan, već slobodno šeta dvorištem.
- Halo, kumašine 'di si ti?
- Evo kume, kući sam, šta treba?
- Prošao sam sad kolima pored tvoje kuće, izgleda da ti se Reks otrgao sa lanca, pa da ga vežeš da dođem na po jednu.
- E kume moj, dok imam meso u pušnici, Reks će biti unapređen u bežični alarm, al' dođi ti, oglasiće se on, pa ću izađem da te sprovedem - ne ujeda on.
- Ajmo mi lepo u kafanu, što je sigurno - sigurno je.
Suprotno onome na šta svako svako pomisli kada čuje termin ,,Rumunka", njime se označava i pletena najlonska torba ogromne zapremine, plavo-belo-crvene boje ,,na kockice". Iako joj je zemlja porekla PRC, u zemlju seljaka na brdovitom Balkanu su je uneli upravo zemljaci Mutua i Nađe Komaneči i popularisali u Otvorenim tržnim centrima. Predstavlja redovan aksesoar u našim vozovima i prtljažnicima autobusa i furaju je 50+ hipsteri.
- Mama, zvao je čika Dragan iz Beograda da pita jesmo li kući, došli bi on i teta Marica da nas malo vide.
- Pu slavu joj njenu 'di baš sad kad treba kupus da mećemo?! Jes'rekla da nismo kući?
- Nisam. Rekla sam da dođu...
- Joj nesrećo! Jebala te tol'ka škola kad si ki budak... kuku šta ću sad...'di su mi čizme?
- Pa šta će ti čizme sad?
- Kako šta će mi? Pa d'idem da povadim praziluka i šargarepe, da potkupim jaja i da u'vatim kokošku... ona rospija nikad nije došla bez one torbekanje...ki Ciganka na zadušnice...može i mene i tebe u nju da strpa sa sve čizmama. Ona da nas vidi?! Oće ona da vidi punu Rumunku, jebem li je u dupe ono guzeljavo kaldrmaško. E moja Dragice, nisi 'tela u grad, da bideš gospoja, sad čupaj praziluk...----- posle nekog vremena ----
- O slatka moja Dragice pa gde si mi ti?! Pa što vas to nema nikako da nam dođete?
- Eee Maro moja, kako kuću da ostavim. Dobro (cmok) ti meni (cmok) došla (cmok) i hvala ti što nas nisi zaboravila. Mala kad mi reče da ćete doći, ja se od srca obradovala. Odavno ni da se javite ni da nam svratite, a baš smo vas se poželeli. Izvol'te sedite. Daj da ostavim tu torbu 'vamo u kujnu...sedi ti, sa'će mala slatko i vodu...
Bunjevački: Zbog hleba, zbog nečeg jakog važnog. Očigledno ih je u rodnoj Vojvodini mnogo mučila glad. E sad jesu li nezasiti ili Vojvodina nije što je bila. Svima rađa al samo neki zarađuju.
1. momak u čizmama: A jel te, gospođice, tribali vas malko pridić preko te bare?
gospođica blatnjavih cipela: Ijuuu, al ste nevaspitani bog vas mazo! Ta di vam je babo, da vas kažem!
momak u čizmama: Moj je babo ošo na brod rad leba.2. Momak u bucama: A što joj stalno dobacivaš, ta jednom će te stvarno mati kazti.
momak u čizmama: A viš kaka ja, sva jedra, puca joj prsluk ko da joj je pozajmit.
momak u bucama: Ta man se! Neš tu valjat po seniku.
momak u čizmama: A ne mogu se zaustavit. Kad me izazava. Vidi kako hoda, ko da grožđe gaca.
momak u bucama: Kažem ti lipo, mani se!
momak u čizmama: A što si se ti toga uvatio ko da ti je rad leba. Da nemaš ti tu kakog računa?3. gospđa sa kibic fenstera: A di si se ti tako ublatnjavila?
gospođica u blatnjavim cipelama: Ma, tu na sokaku!
gospđa sa kibic fenstera: Nešto si mi besna? Sva si mi u licu crivena.
gospođica u blatnjavim cipelama: Nisam, nego su mi neki mangaši dobacivali.
gospđa sa kibic fenstera: Ta, šta im nisi odgovorila?
gospođica u blatnjavim cipelama: Ijuuu, nano, ta šta će svit rići?
gospđa sa kibic fenstera: Ta šta je čuvaš, koda ti je rad leba. Nije od sapuna da se potroši.
Vazda dvojak u Srbalja, kod pater familias karaktera (mož da bidne i dominantna mater persona) izražava žudnju da se privatno-profesionalne frustracije, barem za trenutak, primire putem rukopipatelnih dejstvija na/po mlađima ergo slabijima od dotičnih.
Kod kladioničara/kockara i uopšteno gologuzije neumereni, ničim opravdan optimizam da će se finansijska situacija popraviti (suviše holivudskih limunada u sećanju, valjda).
Ja: di ćemo?
Stanoje i Radoje: Treba natočiti goriva za Dačiju, pa obići renomirane lokale
Ja: Kako stojimo?
S i R: Suma suvarak hehe 1680 dinara plus sića
Ja: Plus mojih 400 Kladionica it is. Svrbi me dlan...ovog puta!Anto: Oli doć amo
Ja: da
Anto: Sam reko da se ima poslagat vako?!
Ja: složio sam
Anto: Vražju mater složio, saš vidit, i tako me svrbi dlan...kolko ti bi dug moj
Ja: 1800000,2000 gazda
Anto: Viš kurca otoga
Počasni član svake Crnogorske kuće.Knjiga koja se drži u staklenoj vitrini,pokraj TV-a ili na polici.Obično je u nekom mini izdanju, sa debelim koricama, i pisana na ćirilici,tako ona stoji kao "ukras". Naravno 75% Crnogoraca koji je drži u svojoj kući je nije ni pročitao jer je kako oni kažu "isuviše komplikovana".
Turista dolazi u kuću crnogorca kao podstanar dok je na moru i primećuje knjigu u staklenoj vitrini,pokraj televizora, u mini izdanju, ukrašena šarenim, debelim koricama i pita gazdu :
Turista : Je li gazda, leba ti da li si pročitao ovaj Gorski Vijenac, tamo, onaj što je u staklenoj vitrini, ja nikad nisam, a živo me zanima šta piše u njoj ...
Crnogorac : Ma jok,di ja , to nijesam pročit'o previše kompikovanija rečiju i izraza, nego tu stoji onako radi reda, ko ukras ,valjda ću je u starosti pročitat'.
