Etalon studentskog preživljavanja u Srbiji. Radi po principu imaš žeton ješćeš, nemaš žeton nećeš. Ukoliko se izgubi, za znoj i krv se može nabaviti drugi od lokalne studentske vračare koja uz to proriče i studentsdku budućnosti. Posle izvesnog broja izgubljenih žetona gubite pravo na iste i gubite život GAME OVER buhahahahahaha....

Generacija odrastala 90-ih u Beogradu dobila je svoju prvu ikonu. Davor Bobić, poznatiji kao Mos-Kri, spiritus movens beogradske hip-hop scene, preminuo je 25. avgusta u ranim jutarnjim časovima u Beogradu.
Frontmen grupe Prti Bee Gee Mos-Kri ostaće upamćen kao jedan od najharizmatičnijih liričara novog rap talasa koji se oblikovao 90-ih, a isplivao na površinu u poslednjih par godina. I pored medijski eksponiranijih sastava kao što su Beogradski Sindikat, VIP i njihovih debi albuma koji su definisali scenu, mnogi će život u Srbiji s kraja 20. veka zauvek radije vezivati za brutalno iskrene fatalističke rime i jedinstvenu pojavu osobe koja se krila iza pseudonima Mos-Kri.
Neporecivo najtalentovaniji autor i tekstopisac u grupi, Mos-Kri nikada nije dominirao Prti Bee Gee numerama. Njegove kratke, mrzovoljne deonice, uglavnom umetnute negde između, kod fanova su posebno vrednovane i dočekivane kao kulminacija bolnog Prti humora, momenat koji se nestrpljivo iščekuje kroz čitavu pesmu.
Reputacija Prti Bee Gee repera kao antiheroja srpske hip-hop scene proširila se prestonicom nakon što se Radio SKC prvi usudio da emituje psihodelični demo snimak Pajp, koji je ubrzo postao underground fenomen.
Okarakterisani kao heroin-rap, Prti Bee Gee su brzo privukli pažnju starijih hip-hopera autentičnošću svojih tekstova i beskompromisnošću muzičke podloge, i mlađih slušalaca sa imidžom zabranjene muzike koja se ne pušta u prisustvu starijih ukućana.
Ubrzo nakon toga, kreće i kontroverza u okviru hip-hop zajednice oko toga da li je s Prtijevcima rap konačno otišao predaleko. Opravdano se postavilo pitanje da li Prti Bee Gee svojim opisima džanki svakodnevice glorifikuju narkomaniju. I dok se muzička javnost pitala kako se suočiti s brutalnošću sadržine njihovog albuma Grejtes THITS, većina tranzicione omladine prepoznala je iskrivljeni smisao za humor, rečnik i duh koji se iz noći u noć provlači kroz prljave beogradske haustore, i oberučke je prigrlila ovaj debi.
Mos-Krijeva zaostavština mora se shvatiti kao poslednja inkarnacija podžanra koji je započeo zagrebački sastav Bolesna Braća, koji je na srpskom tlu doveden do nivoa apsurda preko bendova poput Bad Copy i celokupne ekipe okupljene na potezu oko autobuskih linija 43 i 23.
No, za razliku od Bad Copy i ostalih napušenih repera koji su se često gubili u stratosferi, Prti Bee Gee uvek su bili čvrsto vezani za društvo i svakodnevicu. Urnebesni opisi pokradene rodbine, dilera dizelaša, presretnutih poštara i ostalih dogodovština iz kraja, slušaoca su ipak na kraju ostavljali s lošim ukusom u ustima. Rap kod nas nikad nije zvučao realnije. Ukoliko se narkomanija definiše kao beg od stvarnosti, Mos-Kri je bio strejter.
Mos-Kri je svojim iskustvom, iskrenošću, inteligencijom i smislom za humor osvojio rap zajednicu i ubrzo postao neka vrsta lokalne maskote, čovek o kome su svi pričali, koga su svi znali i koji je svojim prisustvom širio pozitivnu energiju. Pojava koja izmamljuje osmeh i prenosi dobru karmu.
Osim kao tekstopisac i reper, Mos-Kri će ostati upamćen i kao talentovan radio voditelj i sjajan šoumen. Nepredvidljivi nastupi Prti Bee Gee-a, kao retke zaista uzbudljive svirke u gradu, privlačili su i publiku koja inače ne bi došla na hip-hop žurku.
Beogradski crtači grafita su, nažalost, iznenada pred kraj leta dobili novi zadatak. Domaći hip-hop dobija svoju prvu žrtvu, koja će nas sa zidova i dalje pratiti i donositi nam sreću. Ako su iskrenost i autentičnost parametri po kojima se cene reperi, Mos-Kri je sigurno najveći domaći MC svih vremena.

Urbani ekosistem za koji se čini da je umro posve. Svakodnevnica varošica i gradića u ovim krajevima. Đe nema para ni pogrebno preduzeće ne planira budućnost. Trčiš, trčiš pa naiđeš na čoveka na ulici.

Veoma patetican, ali na zalost po nasu zajednicu, uspesan nacin da se dodje do malo slave na nasoj estradi. Slinavi Ognjen Amidzic uspeva to da uradi uz pomoc copy/paste tehnike, odnosno potpunog kopiranja mnogo gotivnijeg, apsolutno originalnijeg i nadsve vrhunskog ALI G-a, Sase Barona Koena.

Svaki pokušaj (i neuspeh) pristojnog kontakta sa "web agencijama" u Srbiji. Ove agencije imaju tendenciju da se predstave u mnogo boljem svetlu nego što zapravo jesu. Obično ih osnuju amateri koji se predstavljaju lajicima kao profesionalci sa dugogodišnjim iskustvom.

Proizvod eminentne slovenačke firme poetičnog imena –Creina iz Kranja. Jasno je ko dan da je Creina u stvari staro-keltsko/romansko/jebemligačije ime za Kranj, ali su mudri Slovenci vešto izbegli da metnu sadašnje ime grada u naziv firme. Pa gde to ide da piše KRANJ na cisterni za gnojevko, kako Slovenci inače zovu cisternu govnaru ?

Srbi vole da kenjaju, bukvalno i figurativno, a čišćenje govana vole slabije, naročito svojih. No, svaki trwe Srbin, čak i onaj „urbani“, koji misli da fi 110 kanalizacionih cevi znači 110 inča, pa mu se „zaleti ruka“ da skeletne ostatke upravo pokrkanog pileta ili druge sitne marve ekspeduje u wc-šolju, zna šta znači kad septička jama preljeva i kada treba pozvati baticu što vozi drečavo crvenu cisternu prikačenu za traktor(najnovija serija cisterni za gnojevko proizvodi se u metalik sivoj boji (prim.aut.), al’ jebeš ga, što bi Srbin bac’o tol’ke pare, kad i stara još služi („sam’ zameniš gibljivo crevo i teraaaj !!!“) ... Dobro, pušta malo na spoju, al jebi ga, niko nije savršen.)

Delom zbog rečene srpske nesklonosti, ili bolje rečeno gadljivosti prema čišćenju govana, a delom zbog najteže srpske boljke – besparice, batice koje poseduju crvene cisterne su pravi raritet, te u pojedinim ruralnim sredinama imaju status polubožanstva. Taj status im čak obezbeđuje i tu privilegiju da sadržaj svojih cisterni nekažnjeno prosipaju po njivama iako je to zakonom zabranjeno, ali đubar je đubar, zar ne ? ... Ne.

I još nešto: pored toga što ćemo, ako želimo u tu Evropsku uniju, morati da menjamo zakone i navike, moraćemo menjati i nazive. Cisterna govnara – Kreina je jako ružan izraz, teško prevodiv osim ako ne konsultujemo Vuka Draškovića. Fekalni autobus je u skladu sa evropskim vrednostima. Bukvalno i figurativno.

U narodu poznatije kao: "Znam da ništa ne znam" VS "Ništa ne znam... A đe da znam"

Pitanje koje bi se nametnulo običnom smrtniku posle par čašica (flašica, ako je u pitanju Srbin) na Playboy žurci sa izazovnim, copy-paste metodom biranim zečicama. Da li je stvarno toliko pijan da vidi duplo ili je ipak blagosloven prisustvom četiri realne dojke?

Web kamera toliko zastarjela da slika preko nje izgleda kao prenos čovjekovog slijetanja na Mjesec. Čitava slika je u pikselima koji su se podijelili u crtice boja pa tako izgleda bas kao impresionistička slika odakle joj i naziv.

Drugarski savet nemaču pojma da se mane aktivnosti koju obavlja kvalitetno poput marmuna, kontraritmično i u duhu narodne ''nećeš se ti najesti leba''... đebilu!
Pritom, da ne bude brutalno i ljakse stajl, eto i osvrta na ono u čemu je navodno dobar, makar to bilo značaja reda veličine od jednog lanjskog snega ili na nivou potrebnog znanja kol'ko za kuvanje šrafova.

To je web genius koji pogadja zamisljene licnosti, i ume izuzetno da iznervira coveka koji hoce da provali kako radi ili coveka koji hoce da ga navede na pogresan put.

Nije to naš problem, stari. Jedan je tako trpao nos đe mu nije mjesto pa je ostao bez njega. Ne diraj kurca, neka ide svojim putem. Meni i tebi je dosta našeg jada. Drugi ćemo put.

Djevojčica iz Indije, rođena 1998. godine, koja je još 2008, sa svojih 9 godina, osnovala sopstvenu firmu za web dizajn, čiji je i direktor. Sa 4 godine je počela da čačka kompjuter, sa 6 godina se bacila na web dizajn, tada je dizajnirala sajt svoje škole: www.presentationhss.com , a pokrenula je i sajt www.tinylogo.com na kome se lako može doći do informacija o brojnim firmama, klikom na njihov logo koji se nalazi na početnoj stranici.

Ona je najmlađi član američkog udruženja webmastera, a dobila je i silne prestižne svjetske nagrade i priznanja za web design, pored toga izuzetno je slatka i simpatična.

Eto, takva su napredna djeca, a neki i sa 20 i kusur godina džabalebare. I još jedna stvar u ovoj cijeloj priči koja mi je čudna je to da se radi o djevojčici, uglavnom su dječaci opsjednuti kompjuterima, ali da djevojčica ovo napravi, stvarno je kuriozitet. Ne kažem da su djevojčice manje sposobne od dječaka, već su im interesovanja uglavnom drugačija.

Da li je njoj time pomalo ukradeno djetinjstvo, to je pitanje, mada s obzirom da su se takvi afiniteti kod nje prirodno ispoljili, mislim da bi bilo veća šteta suzbijati ih i tjerati je da bude ko sva ostala djeca. Samo problem može nastati ako joj za koju godinu sve postane smor i ako izgubi ambicije za dalje napredovanje.

Fraza kojom se pravi osvrt na ponovni bljesak već zaboravljenog asa.

To je lik ili životinja koja žešće smara, povede nam đecu u drugu dimenziju i misli da je faca.
Biju se tamo sa nekakvim likovima, dok nam đeca gladuju. Zapuštili su se, porasla im kosa, dugi nokti, smrde im noge iz patika... a najgore je to što nemaju đe da se okupaju, pa nam se smrdljivi vraćaju kući. Naša đeca kao budale trče za njim. A što ću ja ako mi se dijete preladi, oće li ga jebeni Digimon vodit kod jebenog doktora, opet Digimona. E jebem ti državu!

Strana na Wikipediji na koju često idem da bih copy-paste-ovao latinična slova koja mi zatrebaju za neke reči u definiciji, jer me mrzi da namestam latinični layout, a i pomešaće mi se Z i Y, i onda nek mi je Bog u pomoci dok se opet naviknem...

Урољати се до тачке када, буквално, више не можеш да се макнеш с места. Ту си где си, остајеш док се не отрезниш или док те не изнесу.
Сигуран гаме овер за оне који воле да иду до краја са алкохолом.

Surova istina koja ovih dana pogađa mlijeko i proizvođače. Šta je istina što "oni kažu" u ovom "imperijalističko-globalističkom-jebaću ti majku preko medija" svijetu jedino sam sotona i njegovi legitimni predstavnici na zemlji znaju. Ko, i preko čega je gurnuo otrove u mlijeko i kako se za to saznalo? Zašto se saznalo tek sad? Ko postavlja standarde? Koliko to zabuna izaziva u običnom narodu? A đe tu pečat???

Šabansko-ljaljansko-budžovanski odgovor na obično, dnevno započni-razgovor pitanje '' Đe si, šta ima? ''.

Izaziva gnušanje i negodovanje, iako se ne koristi toliko često kao ona čuvenija '' šta ima novo - Novi Pazar, Nova Varoš, Herceg Novi'' fora.

Okolišanje oko potencijalne cimerke jednog kreveta, čekanje da se dovoljno alkoholiše ali ne i previše, a sve u cilju da se General smjesti đe mu je i mjesto, u vlažne predjele Amazona.