Sakupiti. Naređati. Zgomilati. Kolektirati ( nije hrvatska reč ).
- Đe ćeš, komšo?
- Idem, komšija, kući da ubijem sina malo...
- Što, ba?! Jel' zbog onog što je...
- Ma, eto me sa roditeljskog sastanka, slagao me, majmun, da nema nijednog keca a ustvari nakarikao 7 komada! Jebaću mu milu mamicu kad ga do'vatim!
- Aaaa, dobro. Ja rek'o zbog onog što je sinoć sa drugovima krao pivu iz traf'ke...-----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Mali, jel' se sad dolazi na posao, a?
- Joj, izvinite, šefe, bio lančani sudar na auto-putu, nakarikalo se skoro dvadeset vozila!
- Dobro al' što kasniš?!
- Ma, uspavao se...
Ništa toliko ne udaljava od Boga, drugih ljudi i samog sebe kao što je gordost. Izvor ostalih grehova kao što su sujeta, uobraženost, egoizam...
Bilo šta što čovek učini, nešto iznutra ga tera da se hvali kako je ON, ali ON to uradio. Kako je ispao čovek. I, eto samoljublja...
Naravno, pre nego što uradi bilo šta, dooobro je promislio. Jer, zašto učiniti dobro delo a da nema nikakve koristi, pa makar u vidu dobrog glasa ili simpatija u društvu.
Ne znam zašto ali, kad god se spomene ovaj smrtni greh, pred očima mi je čovek sa blago uzdignutom glavom. Kad malo bolje razmislim, možda zato što sam po prvi put to osetio kad mi je nastavnik matematike dao keca, stvarno nepravedno, uz obrazloženje, ja sam ovde profesor.
Uauuuu, izvinite, nisam Vas prepozn'o.
Da bi čovek što manje bio gord, neka se smeje samom sebi a ako to vidi u drugima neka učini isto, rekao je jedan sveštenik. Nikada mi to nije bilo jasno sve dok nisam otišao u Sarajevo na raspust kod tetke gde sam prvi put upoznao svoju ujnu Rabiju, novopečenu vernicu islama. Iako znam da su je tetka i majka ogovarale da je sišla sa planine i da je seljančura najgora i uvek je podjebavale, ja to nisam hteo. Sećam se da pre nego što je došla da su govorile da do pre rata nije znala ni šta je džamija ni kada je Bajram i da je na hrvatskom primorju ljuštila karađorđevu šniclu svih deset dana.
- Ooo, selam alejkum, ljudi. Pa đe si mi dragi moj, vidi koliko si porast'o, bolan.
Moja tetka je samo promrmljala, jeb mater, budalo i očima pokazivala majci na nju.
- Ma, nemaš mahana (na srskom, mana). Hodi da te dainica pozdravi.
Kao mali, nisam znao da se muslimani pozdravljaju dva puta i mahinalno sam je poljubio i treći put. Pošto mi se nije svidela, jer je bila ružna, debela i imala veliki nosinger, krenuo sam u sobu. Ščepala, ali bukvalno me je ščepala za ruku i poljubila još jednom. Kada sam je pitao što se ljubimo četiri puta kad to niko ne radi, samo je rekla:
- Ih, to je zato što te dugo nisam videla a i došao si kod NAS. Hehehe. Kad ja dođem kod tebe, onda ćemo se ljubit' tri puta. Hehehe. Važi?
Nije mi bilo opet jasno ali nema veze. Posle mi je tetka rekla da sam trebao da joj kažem da pojede govno jer se to neće nikad desiti.
Kad vidim ko sve sebe naziva čovekom dođe mi da njištim. U sledećem životu bih voleo da budem konj. Ali, nilski. Što dalje od uzvišenog bića, čoveka.
Omiljena sportska disciplina nezaposlenih.
- Ranka đe ti je onaj trut, trebalo bi šporet prenijeti.
- Ene ga buši rupu u krevetu, otkad dao otkaz ne mrda sa troseda , ko da si mu tutkalom zalepio daljinski za šaku.
- Reci mu more da diže dupe i da dođe da mi pomogne. Iskilavih dok se on izležava!
- A nemoj ga tata, znaš da ima osetljivu kičmu.
__________________________________________________________
- I Stojane, ima li nafte ?
- Jel tebe vrućica udarila, kaka nafta te spopala?
-Ko velim bušiš rupu u tom kauču celo popodne , pa možda i neke vajde od toga...
Ustao je toga jutra Rambo Amadeus Svjetski Mega Car (RASMC) na neku od svoje dvije noge, prijeteć' da će dan biti dobar, veseo i zabavan. Umio se alkoholom, naturio duvana u čibuk, pogledao da l' mu Džemo nije obio ostavu, pogledao da l' neko nije ukrao FAP-a, i kad vidje Rambo da je sve dobro, zaiskri moćnom iskrom šibica tipa "Zebra" volšeban plamen i zapali. U momentu kad povuče prvi dim, neuroni mu počeše raditi normalnom brzinom i sjeti se Rambo... da ima čas muzičkog.
Kud će, šta će, spakova gitarče nabrzaka, popakova još duvana za čibuk, veli, zlu ne trebalo, i sjuri se niz stepenice desetospratnice zdesetog sprata, samo tako. U to stade bus, otvoriše se vrata, ugleda Rambo vozača, vozač Ramba, Rambo vozača, vozač Ramba, Rambo slegne ramenima, vozač zatvori vrata, i odjuri u dobro poznatom pravcu. Prokle Rambo vozača strašnom kletvom oduzimanja vozačke dozvole od strane milicije i sjede na pločnik,
Ali sile kosmičke što planine pokreću i daju energiju biljkama i životinjama i moždanim vijugama osjetiše neravnotežu u univerzumu uzrokovanu tugom njegovom, te mu poslaše izaslanika u vidu duha Vladike Danila, a kad Rambo to viđe, ponudi Vladiku čibukom i Vladika uze, i bi dobro njima dvojici od trava i duvana iz čibuka.
Trči Rambo ulicama grada, a duh Vladikin ga prati, te zaiska Rambo želju od duha, a duh reče da samo crnogorske najveće ispunjava. Dosjeti se Rambo pa mu veli da bi htio u Beogradu stan da ima i da je blizu škole đe čas muzičkog ima, a duh Vladikin mu to dade, a Rambo onda zatraži najudobniji namještaj u stanu da ima, a ovaj mu i to ispuni. Rambo uradi fejtaliti jer upita: "A što stojim kad mogu u namještaj da sjedim?". U to se zaustavi sve vrijeme ovoga svijeta, nešto zatutnja strahovito i sve sile univerzuma ustadoše da isprave nepravdu! I otvori se dimenzionalni međuprostor pa uvuče Ramba u se, i vidje Rambo čuda razna, vidje kako opet radi Pribojska fabrika, vidje da je Džemo smršao i oženio se i kapetan postao, vidje da se Juga opet sastavila.
Trže se Rambo i probudi se i uplaši se od sna svojega, pa on baca i čibuk i trave, pa on baca voljenu gitaru. Pogleda na sat, kad ono još sat vremena ima da stigne do početka časa, a da je puž najsporiji stig'o bi da ga jebeš. Spakova se on i sjuri niz stepenice desetospratnice, pa pozva taksi i odveze ga taksi na lokaciju časa.
- U jebote, dobar šit mi prodade ona budala, majku mu jeb... Ovaj, dobar dan dečice. Danas ćemo da pevamo... Nešto... Ko od vas zna...
Kažemo za osobu ženskog pola koja ima enormno dupe. Da i najveći fetišlija odbije.
Pričaju dva muškarca:
M1: Uh kak'u pičku viđoh sinoć na onoj žurezi! Znaš kakva je, pocijep'o bi' je ko peder Plejboj.
M2: Ona što si je 'vato, onako, oberučke?
M1: E, ta!
M2: Pa ti si sinoć bio mrtav, nisi znao đe si. Zato nisi ni primijetio da ona ima dupe k'o splitski aerodrom. Kad bi jednom Bobana ubacio, nikad ga izvadio ne bi.
Odgovor moje babe na pitanje trenutne lokacije rendom predmeta.
A: Babaaaaa, gde su mi one patike za fudbal, ovde su stajale, iza vrata?
B: Ja Bogami bacila, prsti ti bili šuplji, isprljaš čarape, onda mi isprljaš tepih, ne mogu da čistim svaki čas.C: Babaaaaa, da slučajno nisi videla onaj Gajger-Milerov brojač ovde što je stajao?
D: E duša babina, je l' ti to treba, meni se učinje neka skalamerija, Bogomi sam bacila.
C: A?
D: Đe ima to da se kupi, evo saće baba tebi da da pare da kupiš novi.
Iz nekog razloga, mimo svake logike, ovi uzvici puni miline i oduševljenja, praćeni predenjem, uvijanjem, dahtanjem ili na drugi način prikladnim činom izražavanja zadovoljstva, znak su maseru ili češaču (maserki ili čehinji (znam da nije čehinja nego češačica, ovako kaže moj sestrić, i ne, ne treba veliko slovo jer ne govorim o nacionalnosti...)) da treba da pređe na neko drugo mjesto koje ne svrbi, odnosno ne boli.
- Počeši me malo po leđima...
- Važi, đe?
- Kod lopatice... Malo lijevo... Maaaaalo gore...
- Je li ovdje?
- Mrvicu samo gore... Uuuuuuh... mrvu još... Aaaaaaa, uh, to, grrrr, tu, tu, ne pomjeraj, mjau, jojojojojo...
(Ruka osobe koja vas češe ili masira za to vrijeme je završila na Vašim kapcima, živcu ispod nokta Vašeg malog prsta, u Važem pupku ili gdje već ne bi trebalo da bude jer je svrab pobjegao neuhvaćen da se vrati...)
Pristojan završetak razgovora usljed slučajnog susreta s nekim starim poznanikom kojeg vam se baš i ne gleda. Poželjno je da se javi što kasnije, po mogućstvu nikad.
A: (u sebi: sjajno, samo mi je još ova avetinja trebala danas)
B: Ooooo đe si stari, sto godina alo (cmok cmok cmok) Šta radiš, kako si mi?
A: A evo može se ti?
B: Radi se bracki, k'o singerica, treba se otplatit' stan. Aj' pozdravljam te, jurim na posa'.
A: Javi se neđe obavezno, baš mi je drago da smo se sreli! (u sebi: jebem te u usta škrbava i sve žensko u familiju, pu crko dabogda)
Kriza je. Kako u svetu tako i kod nas, pazi se na svaki dinar.
Ipak na neke stvari ne treba žaliti para. Zaletećeš se i kupiti kopiju nečega, i ma koliko ona primamljivo i našminkano izgledala, kad tad će se ta ista stvar raspasti u tvojim rukama a ti ćeš se jesti za guzicu što nisi dao makar još malo više para pa da ti ta stvar traje duže.
Jer da se ne lažemo, nećeš svakog meseca kupovati istu stvar iznova i iznova.
zvrrrr....zvrrrr
-Halo?
-Halo, dobar dan, da li je to prodavnica auto delova "polovnjak"?
-Da, izvolte?
-Interesuje me imate li desni far za Juga 89 godište?
-Naravno gospodine, imamo 2 modela, kragujevački on vam košta 5500 dinara, i imamo kinesku kopiju ona vam je 1300 dinara.
-Aha, a ta kopija jel ona paše ono što kažu 1 na 1?
-Bez problema, evo jutros nam je stigao nov kontigent direkt brodom iz Nanpinga.
-Odlično, pošaljite mi odmah jedan poštom.7 dana kasnije, far namešten, jugo na putu, vlasnik zadovoljan, piči radio
♫♪Otišo je u tuđinu odma posle rata, nisam dugo vidijo napaćenog brata đe si đe si svi pitaju zate, što te nema napaćeni brate!!!♫♪
-OP! Murija! Pojas tu je. Mobilni sklonjen, brzina prilagođena, aj da vidimo šta oće.
-Dobar dan gospodine, saobraćajnu i vozačku molim.
-Izvolite. Da nisam prekoračio brzinu možda? Ili pretekao preko pune linije, hehe?
-Ne,ne. Ništa slično. Recite mi da li ste pili nešto danas?
-Nisam.
-Jeste li sigurni?
-Siguran sto posto, ko što sam siguran da je volan okrugao a asfalt pun rupa Mrkonjiću Bekutu ti jebem.
-A koliko već vozite?
-Pa krenuo sam iz Subotice za Beograd, vozim nekih sat vremena već.
-I ništa niste primetili usput?
-A šta bih to trebao da primetim?
-Da vam je ispao desni far koji ste posejali negde na autoputu pitajbogagde.
-........... JOJ KINESKU VAM MAJKU JEBEM!
Nepisano pravilo po kom su se vodili naši stari, obnevidjeli od zagorjelosti, a u mogućnosti da istu zaliječe samo tršenjem ovaca ili svojih bližnjih.
- Brate, dođi malo 'vamo!
- E, šta je?
- Daj, oladi malo od Milice, koji ti je kurac, jes' da je svadba, ali ti je rod, majku mu! I to ne neki daleki, sestra od tetkine tetke, đe će ti duša?
- Ajde Boga ti, krst na se, rodicu poda se...
- Kakva budala, majko Božija.
Nema ga nigdje.
- Gdje je daljinski?
- Tu je negdje.
- Kako tu kad ga nema?
- Ma ima, tu je negdje sto posto!
-------------------------------------------- Gdje su mi ključevi?
- Tu su negdje, maloprije su bili na stolu.
- Pa ja ih tražim već pola sata nigdje ih nema!?!
- Ma opušteno, tu su negdje, potraži malo bolje.
------------------------------------------------ Đe Marko otišo?
- Ma tu je negdje muva se...
- Aaaaa "tu je negdje"!, znači ništa! - Odo ja, ako ga vidiš reci mu da mi se javi!
Opametiti, urazumiti.
-Đe nosite to?
-U šupu.
-Što bre u šupu?
-Ćalac zapovedio. Kaže da mu donesemo stari TV, jer navikao se na crno-belu tehniku i mali ekran.
-Pa on nije normalan.
-Kaže da mu nije lep osećaj kad komentator kaže ono: ''Vi pored malih ekrana...'', a on pored plazme od pedes' inča.
-Pa jeste l' probali da ga odgovorite od toga?
-Ma jok, znaš kakav je. Ne mo'š ga raspasuljiti pa to ti je!
Osoba sa niskim koeficijentom inteligencije. Kad je bio mali isp'o je babici na pločice.
- Doktore, pomagaj!
- Đe gori?
- Nisam nikako dobro, doktore. Sinoć sjedio kod druga. Sve normalno bilo, sjedili, zajebavali se, čitavu noć pili pivo. Jutros kad sam ust'o, neka me mučnina obuzela. Glava mi otpada, a i povraćao sam više puta. Ne znam šta je ovo...
- Zajebavaš me?
- Ozbiljno, doktore.
- Ti izlapio k'o Alpina, izgleda. Pa to ti je mamurluk, jadan ne bio. Popij jogurta dosta i proći će.
- Hvala, živ mi bio.
- Ajd, ajd. I desnom stranom hodaj!
Dobra prilika da reklamirani proizvod vide široke narodne mase, a posebno muški dio populacije. Takođe, dobra prilika i da se razbije prednji dio automobila.
- Zdravo, majstore.
- Zdravo živo, prijatelju. Opa, maska i oba fara?
- Naglo zakočio ovaj ispred, nabih mu se na kuku, jebala ga kuka.
- Pa đes' gledo?
- Ma ne pitaj, blejao k'o kreten unaokolo.
- A đe se to desilo? Da nije kod podvožnjaka? Da nijesi gledao gore desno?
- Kako znaš?
- Ti si mi treći otkako su onu reklamu za ženske gaće postavili. Kad im istekne zakup reklame, ja ću ih sponzorisati. Tek sad znam što znači ona da se svaki ojro uložen u reklamu vraća desetostruko!
Procenat debelih cura na bazenu.
- Matori, šta radiš?
- E, ništa, evo spremam se na Taš sa Zokijem...
- Na Taš? Auu, ja taman sa njega...
- Opa, i kakva je situacija, ima li pičke?
- Ma đe, došli kolektivno neki sa kampa debelih, slaninitet 80%...
- Au, majku mu, ništa, onda jedino na Adu da odemo, tu bar ne možeš da fulaš...
- Taj rad.
Tradicionalna narodna sigurica za čistu vodu u moru.
- Jebem ti mater, gde me posla na onu prčvarnicu od plaže. Prvo sam izlomio noge dok sam sišao, pa sam se stisko na ono malo kamena s njih 50, ko u GSP-u, da bi na kraju stao na jebenog ježa!
-Viđu ima ježeva! Jesam ti reka da je tu voda najčistija u Boku. Jado znam ja đe ću poslat moje odabrane goste... Što bi ti? Da te jado puštim u kanalizaciju? Onda si se trebao kupat u onu tvoju Adu...
Osoba jarko riđe kose. Ron Vesli.
- Mama, tata, da vas upoznam, ovo je moj novi dečko, Dragan.
- Jao, Radovane, pogledaj kako sladak dečko, ima one slatke pjegice, ju ćero, svaka ti čast, dobrog si našla.
- Đe bolan dobar, vidi ga kakav je, rđa ga izjela! Batali ti ove nalickane pederčiće, nego da si fino pošla za onog malog Milutina, pogle' ga kakav je, volu bi rep iščup'o!
Halo, mali.
Stojim nagužen šefe, sve za vas, izvolite.
Ne seri, s bolom u duši te obavještavamo da večeras ima žurka mladih, pozvan si i ti, dođi u osam i dobićeš uputstva.
Šefe, kad je alkohol u pitanju tu ja mogu da dajem uputstva.
Niko te nije pitao, nemoj kasniti.
Jel ja to konobarišem, hoće li biti dnevnica?
Mali, s ti lud, daj ćeš se naliti ko Dačić na svadbi kad je sjeo do Dodika, daj ćeš ukrasti ŽAP u vrijednosti pola opštinskog budžeta, i još ti daj dnevnicu. Nema sa nama zajebancije.
Došao sam. Imalo se šta i viditi, mladi, lijepi ljudi, došli na kolektivno oblokavanje. Ima tu i nešto starijih likova koji se teško mogu nazvati omladinom, ali valjda treba neko da pazi i na one omladince koji još nisu ni kršteni a već imaju partijsku knjižicu. Sve je to podignuto na nivo predstavljanja premijerligaških timova BIH za novu sezonu, i kvalitet ljudstva je sličan kvalitetu igre pomenutih timova, ali bar je džabe. Dočekali su me ispred vrata partijski drugovi i drugarice:
-Šef nas je upozorio na tebe, sprovešćemo te do tvog mjesta da se ne izgubiš u gužvi.
-Hvala vam na pažnji, čudi me da mi niste iznijeli hljeb i so, kad sam toliko bitan.
- Nećeš nas isprovocirati, mi smo večeras veseli po komandi, i niko i ništa nam ne smije skinuti osmijeh sa lica.
- Gaće, pretpostavljam, zato padaju isto po komandi, ali osmjeh na licu dobija „na mjestu voljno“.
Ušli smo. Viseći su stolovi, što znači da nema šta da se jede. Od idućih izbora prelazim u radikale,samo zbog čuvenog „radikalskog praseta“. Odveden sam u zamračeni ćošak uz objašnjenje da moj snimak na kojem zapišavam pjevaljku još uvijek predstavlja hit na različitim internet sajtovima. Zabranili su mi i da pijem.
Gledam gomilu. Razmješteni smo po važnosti. Po ćoškovima disidenti, kao ja. Ostali se mješaju polako. Mlade aktivistkinje se nabacuju uspješnim mladim demagozima, ne bi li ih ovi pojebali i dali da dijele letke. Meni se nabacuje neka treba, ali znam da je to samo za glas, pa sam je kratko i jsano odjebao, inače mi se nikad ne bi ni pružila prilika. Najžalije mi, ima tu i dobrih likova, nije ni njima lako, znaju i oni đe su ljudi, ali nije lako odreći se popularnosti i udobnosti skakutanja za glavnim stolom i prići ljudima, od njih moram učiti, za sledeće izbore ću možda biti u istoj situaciji. Nije svako Džoni Štulić.
Opis čovjeka nevjerovatne snalažljivosti. Nema teorije njega zajebati. Ako piješ sa njim manje si popio, a više platio. Od pribora za cigare nosi samo dva prsta, ali vječito žuti od duvanskog dima tuđih cigara. Ako trguješ sa njim cijena je uvijek sitnica, ali nešto veća od normalne...
"Đe si prika šta ima?"
-"Evo ništa, na posao krenuo. Kod tebe?"
-"Ma evo odoh kupovati auto..."
-"Pa šta je sa Renoom?"
-"Ma ćuti, gurema, jebo mu ti mater, Francuz, krš. Pola godine sam tražio nekog da zajebem pa da prodam. Neće niko, ja kasnije dao i oglas u novine, džaba. Na kraju odem kod zelenaša uzajmim 5000 maraka, namjerno sačekam da prodje rok od 7 dana da vratim pare,onda oni došli u otjerali auto, i vuk sit i ovce na broju..."
Izreka koja kako vreme prolazi konstantno menja svoj oblik i značenje. U Sribiji se koristi još od davnina ali je u današnjoj omladini sablja dobila skroz drugu konotaciju i ova izreka se koristi na sasvim drugi način.
1389
Vuk : Đe ćeš Lazare, viš kolko je Turaka!
Lazar: Neka Vuče ,neka. Ni moja sablja nije zardjala!
_____________________________
1969
Milorad: Zoki ajmo kod Paje, znaš kaki je on televizor kupio, u boji i sve!
Zoki: Neka Mićo ,neka. Ni moja sablja nije zarđala!
_____________________________
2011
Miksa: Mare vidi kavka je ova mala!
Mare: Ma pusti to, ona je sa onim Ivketom, kažu da je lik vrhunski bačje.
Miksa: Neka matori ,neka.Ni moja sablja nije zarđala.
