Lokalni budzovan je resio da ulozi "posteno" zaradjenu kintu u klub iz svog sela, koji se takmici u srpskoj ligi, i konacno ispuni nedosanjani san mestana-druga liga! Angazovao je pojacanja, novog trenera, kupio dresove i nove kopacke, i poslao ekipu na pripreme u neko drugo selo, sa druge strane brda.
Naravno, usput poznaje nekog iz SOS kanala, i pozvao ih je da naprave zivopisnu pricu o tome kako se i van Beograda igra dobar fudbal.
Na put u selo "negde u Srbiji" krecu : riba-voditeljka, snimatelj i Nebojsa Stefanovic, naravno.
Tokom dvocasovne reportaze koja se emituje u udarnom terminu u pola 3 ujutro, moze se videti kako ekipa trci po stadionu koji se previja na centru, tako da se sa jednog gola ne vidi drugi. Ali, zato su tu krave, koje pasu, pa sisanje trave nije ni potrebno. Dok buduci drugoligasi trckaraju i rade sklekove, Nebojsa Petrovic nas uverava kako se medju ovim momcima sigurno nalaze novi Dzaja i Bobek, samo ni jedna stanica sem SOS kanala nema muda da to objavi.
Na kraju reportaze, riba-voditeljka povede najvecu facu ekipe u setnju, gde ce mu postavljati razna zajebana pitanja, a snimatelj ce sve to zabeleziti.
Tokom razgovora, saznacemo svakojake zanimljive stvari od buduceg Dzaje: omiljeni kreator mu je Armani, Ceca mu je mnogo gotivnija od Seke, u horoskopu je Jarac, i veoma je uporan, podznak jos nije izracunao, ali planira da nazove Milana Tarota da to ucini umesto njega, pravi je Srbin, omiljeni svetac mu je Sveti DJordje, i obozava da ide na slave, sujeveran je i plasi se grmljavine....i jos mnogo toga je hteo da kaze, medjutim, snimatelj se sapleo o kamen i upao u kravlju balegu, pa su prekinuli intervju.
Imam BMW,kucu sa dva sprata naravno i potkrovlje,tata i mama su mi vani,imam i traktor nema ko da radi snjim,imam tri wcea,pet hektara zemlje neobradjene,nema ko da mi pegla,neznam spremiti nista za jelo,ves masina odavno neradi,vodu imamo ponekad,selo je autobus vise nevozi do grada nema vise dece,do grada stizemo za sat vremena peske ako nema goriva za auto,naspem ja ali se potrosi moji su pomalo stipse pa retko salju pare!
Sabanluk, kiceraj, bahanalisanje.
Sta je Srbin u stanju da uradi od sebe uz rakiju i slatki kupus, to niko ne moze : izbacena stomacina, dugmici kosulje odletjeli u tanjir, lokva ispod pazuha, kajla izbacena... jednu ruku dize u vis i mase, dok onom drugom ljepi novcanice na celo trubaca...
Pljuvacka curi kroz trubu, a Cigo pokazuje zlatne zube ; nadogradit ce jos jedan sprat kad se vrati u selo.
Bosonoge kurve skacu po stolovima, motaju rukama, mjesaju kukovima...
A stranci (burzuji-boemi) glume veselje vidjeno u Kustinim filmovima i slikaju nase primitivce kao majmune na safariju.
Jednom bio, nikad vise...
Prosečan srpski stanovnik Subotice i okoline, u očima Srbina Šumadinca.
-Odakle si brale?
-Selo pored Subotice.
-A, pa tako kaži Mađar.
Opasnost za sve što je žensko u njegovom, a vala i u susednim selima, udate, razvedene, mlade, ponekad matore, i žensku nejač od 16 godina pa na dalje..U glavnoj kafani se redovno prepričavaju njegova seksualna dela i nedela, koja polako prerastaju u legendu, a druge muškarce bacaju u senku. Nije dokazano, ali tvrdi se da mu je batina dugačka i preko 25 cm, može satima, u stanju je da do ludila dovede i sedam žena za redom, a bije ga glas i da je opalio i onu čuvenu glumicu iz naših tele novela. Nekada su nosili bela odela, zalizanu kosu i brčiće, a danas su to delije u najlepšoj trenerci, belim čarapama i voze ćaletovog merdžana..
Svako selo ima bar jednog.
Ima se može se.
Fraza koja obično opisuje veličinu nekog prostora gde ljudi provode vreme inače, a niko da pita koj kurac je to moralo baš toliko biti napravljeno.
Ali nekako se mora zadovoljiti ličnost čoveka koji je u švabiji proveo 30 godina, i ne ume drugačije da pokaže i dokaže šta je sve steko nego mora ovako, materijalno.
Jer jebeš čoveka koji ode van a ne vrati se sa njemačkim autom i ne sazida čardak koji para oblake svojim špicevima od prirodne bukovine i makar dva gipsana lava ispred kuće.
Sramota bre, selo će te ogovara.
Ding dong
-Oooooooooo. Willkommene gäste, willkommen.
-De si Žiko KUĆO STARA! Šta ti to meni reče sad?
-Oh. Entschuldigung. Eto ja einige naški einige njihovi, pardon.
-Asi napravio ovo lep ti jebem. Fiiiijjjjjjuuuu Jel koj ti ovo kurac?
-Automatische maschinen za kafu, ustaneš i uz frühstück sačekaš da skuva sama.
-AU LEBA TI! A ja se jebavam sa moj smederevac, moram duzmem i ja jedan.
Je li aj pre nego što popijemo nešto di ti je kenjara?
-Bitte. Druga vrata richtig. Ovaj pardon, desno.
10 minuta posle*
-Jebote KRU! Al si napravio kenjaru možeš kolo da igraš boktejebo! Ali što je ne završi?
-Pa arbajt kaput! Kako najn gotovo?
-Pa šolja ti nema ni dasku ni kotlić, a i pušta se voda sa česme neke malečke, jedva govno ode jebote.
-Oh nein! Mein bide!
Beži iz ove vukojebine u pizdulepumaterinu. Izraz koji se upotrebljava u neurbanim sredinama, tamo gde su kuće razbijenog tipa i gde se krava teli traktorom. Koristi se kada student dođe u rodno selo sa studija a komšije i uža familija mu za vreme teškog fizičkog rada i nakon njega, dok mu znoj lije sa čela, govore kako treba da rže na knjigu jer ako ostane na selu ima da se muči kao oni što se muče.
Kiša samo što nije počela a linija koja spaja nebo i zemlju se stopila u jednu liniju koja se, kao asimptota, približavala lokalnoj planini. Dečko koji obećava (student arhitekture) gleda u nebo i zove roditelje da stovaraju seno na tavan da ne bi pokislo.
-Tata, aj odo' ja na tavan a ti bacaj iz prikolice, 'oće kiša da počne.
-Aj, sinko, zovi i komšiju Bokija da bi stigli da spičimo to pre kiše.
-Evo odmah, spremaj vile polako. (uzima telefon i poziva)
-Eeee, Bokile, Ivan ovde. Si u poslu nekom?
-Ma, jok, sad položio kravama.
-Aj navrati da zbacimo neko seno?
-Aj. Stižem.
(nakon završenog posla, Boki, Ivan i ćale sede na terasi, piju pivo i sumiraju utiske)
Otac: Ma, bre, još mi znoj teče, umorili smo se dobro.
Sin Ivan: E, tata, kad i ovo završismo, crk'o sam kao zmaj.
Komšija Boki: Eeeeee, uči svoju zlatnu knjigu i beži odavde što dalje. Vidiš šta ti je seljak, samo juri, žuri, sastavlja kraj s krajem. Budi svoj čovek sutra.
Nekada je Sava Savanović, kao prvi srpski vampir, bio strah i trepet za celo selo. Dok su današnji srpski vampiri strah i trepet za celu državu. Gde ih pronaći? Pa samo pustite drugi kanal rts-a i tu su oni, u svako doba dana. Samo pomisao na poslanike, odnosno, vampire kod normalnog čoveka stvara vrtoglavicu, mučninu i želju za samoubistvom.
Mislim da se i sam Sava Savanović danas (chini mi se da su ga ubili) prevrće u grobu na sam pomen imena glavne vampirese gosp. Pop Lazić. Kada joj vidite predivno lice, i samo shvatate zašto.
1.Kada odeš u selo,popiješ po neku rakiju,a u stvari se napiješ kao tele,sedneš u auto,a neko od domaćina ti blagonaklono napomene da nisi u stanju da voziš,pa se ponudi on da te odveze do grada.Ti se samouvereno nasmeješ,pogledaš značajno volan i kažeš:Zna put.
2.Postaneš svestan sebe u upaljenom autu koji ide iz tri pizde lepe materine,verovatno prema tvojoj gajbi.Snimiš situaciju i kažeš samozadovoljno za auto:Zna put.
3.Izborni slogan večitog predsedničkog kandidata Vuka Draškovića na jednim od mnogih predsedničkih izbora u zemlji Srbiji.Zna put.
1.Izbegavaj da ti budeš primer za ovaj slučaj.Izbegavam i ja ali neuspešno.
2.Ovo tek izbegavaj.Moraš da imaš izuzetno izdresiran auto.
3.Neki predsednički izbori i Vuk kao kandidat na njima.
Zivi kao pacov 11 meseci a izigrava lafcinu 12-og, tj. avgust, kad se skupi druzina nabudzenih dizel automobila...
Podigao je kucu s liftom, pozlacenim cesmama, a voda jos nije prosla kroz selo...
Misli da ce mu svaka klinka kleknuti zato sto je postavio bocu votke na stol...
Sramotljiv je s evropskim kelnerima, a drzak srpskim...
Prica iskljucivo njemacki ili francuski, ne da ga ne bi drugi razumjeli, vec sto u stvari srpski ne zna...
Kupuje zlatno prstenje, kajle s ogromnim krstovima jer je zlato jeftinije u Srbiji...
Smatra se Pravoslavcem, a ne zna se prekrstiti...
Ne voli da obilazi porodicu jer su "dosadne seljacine"...
Ovo je definicija za gastosa druge generacije.
Pored automobila, mesto gde ćete pronaći zalihe zimnice dovoljne da se nahrani omanje selo, set alata za koji ni ljudi koji su ga izmislili ne znaju namenu, irskog patuljka sakrivenog u ormaru za obuću, dva bicikla od kojih je jedan verovatno razjebaniji od studentovog zgloba, eksere i šrafove svih mogućih veličina i oblika od kojih nikada nećete naći one koji su vam potrebni, komade nameštaja koje je vas deda napravio pa vam je sada žao da ih bacite i jos mnoštvo stvari oko kojih bi institut u Masačusetsu i NASA mesecima većali šta su.
On je državni neprijatelj broj jedan. Trn u oku državne službe. Tako bar on misli. Kritikuje vlast bez pardona. Slavio je slavu "kad to niko nije smeo". Slavilo je celo selo, ali dobro, on je bio najhrabriji, pošto je to radio uprkos činjenici da je bio "pod budnim okom službe". Ubeđen je da u nekom mračnom podrumu postoji fascikla sa njegovim imenom debela kao Rat i mir. I Tita i Slobu je oterao u grob. I nastavlja svoju borbu... Kada bi znao da u tajnim službama ne postoji njegov dosije, niti da iko tamo zna da On uopšte postoji, verovatno bi se obesio.
Selo koje se nalazi na italijanskom ostrvu Sicilija.Iznedrilo je neke od najvecih donova italijanske mafije,ovekoveceno je i u kultnom filmu frensisa kopole "Kum1,2,3".A pra toga u istoimenoj knjizi Marija Puza,poznatijeg i po nadimku "Balzak mafije".Italijanski pandan za Zemun,direktno su odgovorni za smrt sudije Falkonea koji je odlican pandan Zoranu Djindjicu.Ujedno i rodno mesto najsvirepijeg od svih mafijaskih bosova don Salvatorea Toto Riine.Inace direktno odgovornog za smrt nekoliko hiljada ljudi,i proterivanje svih ostalih mafijoza koji nisu sa Sicilije(napolitanci uglavnom) u Ameriku.Cime dolazi do razvoja Cosa Nostre u SAD.
Hedonistički perpetum-mobile fenomen, uz pomoć kojeg samo oni najveći mogu da učine srećnim široke narodne mase.
-Isus Hrist - zadovoljio celo selo jednom ribom;
-Veliki Štrumf - takođe.
Preteča kasetofona. Na istom principu beležio zvučni zapis na magnetnoj traci. Ipak bio napredniji od kasetofona jer se na njemu mnogo ređe slušao selotejp.
selotejp selo tape(traka)
E to je, to je, mali signali po kojim se razlikuje... ali ne, nećemo to: starosedeoci – došljaci i građani – malograđani, selo – grad, Kosovari protiv ostalih; ne, ne, ne, ovo je jednostavno: ili sipaš govna svoja direkt u šahtu i zamažeš je onako knedlama gadosti okolo ili si normalan manje više čovek koji se ne hvali baš svojim ekskrementima, da ne kažemo govnima različitog porekla.
Prosta stvar, šta raditi sa prekiseljinim kupusom? Pa na sred ulice pljusnuti, malo u šahtu, malo se razlije u vreli dan ulice, obradovati komšiluk mirisnom notom predgrađa - eto i Kusutricu ste prizvali: već tera Moniku Beluči da ciganski uči.
- JKP je milostiv, možda će i našoj prigradskoj pripizdini pomoći da nas očiste od sopstvenih govana u kojima plivamo, doduše, ne bez izvesnog uživanja.
- Meni će komšija Hamza pomoći Bog građanskog vaspitanja Saša Radulović koga se nisam odrekao!
- Uludo komšija nosiš te splačine da baciš tamo gde treba da se bace!
- Ja ovim splačinonošenijem ispisujem granicu!
- Kakvu granicu?!
- Između tebe i mene!
- Ha ha e jesi lud... secni sine tu kofu u šahtu na jen dva tri! Opaaa to vidi jedan govnjiv čvarak još je živ haha vidi kako se praćaka na suncu ha-ha zvaćemo ga Knedlo!
Tradicionalni igrač kojem je najveći adut sirova snaga i dovoljno mozga da shvati da svaka lopta treba da se ispuca ili napred ili u aut bez razmišljanja. Kada trener ne zna gde da stavi igrača obično ga pošalje negde gde neće previše da smeta: "idi bidi bek".
Niko ne želi da postane bek, to se postaje silom prilika. Na probnoj utakmici bek se postaje tako što trener kaže:
Koj' prebaci crkvu igra za selo.
Rođen i odrastao u malom mestu, navikao na sitnice i nevelika naselja, široka polja i livade. Ako je sa severa voli ravnicu, ako je sa juga ili istoka voli brdo i šumu, u oba slučaja ceni plavo nebo i bele oblake. Svaki veliki grad mu je isti, pa je prinuđen da ih prepoznaje po karakterističnim znamenitostima u onim retkim trenucima kad se nekim čudom nađe u nekom od njih.
I tada jedva čeka da "obavi pos`o" i vrati se za svoj astal da i dalje tanko secka slaninicu i beli luk i pripoveda sitnoj komšijskoj dečurliji kako je njegovo selo najlepše na svetu dok im pravi pijacu sa domaćim belim hlebom.
- Učiteljice, gde smo mi sada?
- U Beogradu Petre, našem glavnom gradu, nalazimo se u zoološkom vrtu...
- Zoološkom vrtu? A s koje strane je Palićko jezero?
Film o liku koji je poslat u selo vanzemaljaca od strane vojske i korporacija kako bi ih naterao da se presele. Na kraju, posle velike bitke sa mechovima sve se završava i on postaje jedan od njih.
Priča Avatara i District 9 je prilično ista. Jedina razlika u priči je što Avatar, umesto razvijanja likova, koristi velike Dizni Okice(tm), golotinju, jedno-dimenzionalne likove i sentimentalnost da bi gledaoca naterao da bude na strani vanzemaljaca.
Nije fora napraviti od marinca invalida i rase ogromnih mačkastih štrumfova heroje; problem je napraviti heroje od službenika sa brkovima i rase džinovskih škampova.
U pojedinim slučajevima samo evolucija sujevjerja koja se prožima i razvija kroz vjekove pod zaštitom ultimativne bapske parole: “tako to treba” ili “tako se valja”.
Random selo u Bosni, bliska budućnost:
Ceremonija počinje dolaskom svatova u mladino selo. Kum predaje mladoženji merdevine s kojima se ovaj treba popeti na kuću i prdnuti u odžak. Ako pacovi krenu bježati iz kamina, slijedi aplauz i ćaća predaje mladu. Zatim se odlučuje po čijim običajima će se dalje odvijati ceremonija. Otac mladoženje sa zastavom Mančestera (eventualno Aston Vile) na leđima puca slobodnjak, i ako ubaci u štalu pripada mu čast da produži tradiciju svog sela. Stari svat pozdravlja prisutne s burencetom uz stari srpski poklič: “Tako mi moći sive lobanje, nek’ je sa srećom!” Nastavak se održava u crkvi, gdje mladenci razmjenjuju prstenje, a pop i otac mladoženje dresove. Epilog je naravno pod šatorom uz prisustvo delegata FIFA-e.
- Bako, a zašto nevjesta oblači biku gaće?
- Dijete moje, to je simbolični narodni običaj, s kojim teta govori da nije vidjela kurca do udaje.
