U selu, popularan naziv za starog lolu koji, nakon što spuca tri glavice luka i dobar komad junetine, a sve to zalije sa prepečenicom od 50 stepeni, izađe napolje u gluho doba noći i, razočaran svojim životom, počne da urliče kao Tarzan kada doziva svoju Džejn. Repertoar riječi koje tada izbacuje iz svog hraljatog grla zasigurno nije nimalo poetičan, te kod komšija izaziva zgražanje i negodovanje kao kod starih Rimljana kada se gladijatori počnu maziti, umjesto da se krvoločno obračunavaju.

Poznatiji kao Vladimir Jelić. Neko vreme je bio poznatiji kao ''Fantom sa RTS-a'' jer je komentarisao najave filmova a da niko nije uspeo da provali da je to u stvari on. Poznat po svom dubokom i ozbiljnom glasu na koji se žene i devojke lože.

Nedovoljno je naglašen značaj nedelje u kalendaru. Sedmi dan, dan počinuća od napora kojima je čovek izložen tokom svog zemaljskog boravka u dolini jada. Šest dana plače i škrguće zubima, i često je jedino što ga drži iščekivanje tog sedmog dana, kada je samo svoj i ničiji više.
Nedeljom nema planova. Obaveze ne postoje. Nedeljom i Bog odmara, pa ko si ti da protivrečiš Tvorcu? Ma koliko veliki, svaki problem gubi značaj. Nebitan je i propali život, i propali brak posle deset godina i dvoje dece, i propala jetra i pluća od vinjaka i jeftinih cigara, nedelja je dan kada se sve zaboravlja.
Nedelju svako provodi prema svojim afinitetima. Neko je sa porodicom, neko se bavi sportom, neko ceo dan skita po gradu, neko opet ide u selo pa se osami u prirodi, a mnogi vole da se zaključaju u kući i izvode razne seksualne perverzije (u boljem slučaju u društvu, u gorem slučaju sami).

Dobio si sta si zasluzio.

Nisu ni sati,ni dani,ni godine,već neki upečatljivi događaji:

razlikuje se od "običnog" patriotizma po tome što se vezuje za ogromnu ljubav prema svom gradu/selu (rodnom mestu ili mestu boravka duže od 20 godina). verovali ili ne, takav patriotizam je veći i jači u pojedinim situacijama nego "obični" patriotizam, jer "lokal patriota" ne voli da mu neki "došljak" prosipa pamet kako treba da se srede stvari u "njegovom" gradu/selu. takve situacije se sređuju standardnom komunikacijom na relaciji pesnica-faca a i ostali vidovi gostoprimstva kao što su šut u stomak ili jaja, sočne psovke na koje bi i kočijaš ostao zatečen itd. kod nas ima dosta rivalskih komšijskih gradova između kojih "divni dobrosusedski odnosi" traju godinama. ljubav "lokal-patriota" se može videti i na "fudbalskim utakmicama" između dva susedna sela u nekoj od "poljana liga". selo domaćin pokazuje ljabav prema gostujućim igračima i navijačima bilo da pobeđuje ili da gubi. isto tako vole i sudiju. najviše vole da vilama "bockaju" goste, jer je to odvajkada način na koji se iskazuje ljubav i poštovanje prema posetiocima.

Nešto bez čega se ne može zamisliti noviji srpski film. Snimaš film a nemaš ribe koje se krljaju- isto kao da ga nisi ni snimio. Nešto standardno kao guzate crnkinje u reperskim spotovima ili jogurt uz burek.

Pizdići.
Vukojebina.
Bogu iza nogu.
Tamo i Ratko Mladić pije kafu.

Životne namirnice od čije konzumacije mladićima rastu dlake na prsima, brada im postane duplo gušća, a snaga im postane ekvivalenta onoj grčkih bogova. Devojke se zarumene, grudi im postanu tri broja veće, a ostale obline savršene. Hrana koju su jeli naši stari, i dalje je jedu i ništa im ne fali.

Relativan pojam, zbog čega se definiše u zavisnosti od toga gdje se nalazite. Uglavnom, predstavlja doba dana, tj. noći u kojem se miruje.

Mobilni gradimetar.

Zahvaljujuci pretplati koja je triput veca od broja potrosenih impulsa, danas predstavlja pravi luksuz.

Uzrecica koja se na selu koristi u znak cudjenja, u gradu se koristi "Ne seri"...

Zna karate, džudo i još pedeset ostalih borilačkih veština. Može da urniše helikopter sa praćkom, zna da koristi barem pedeset najrazličitijih jurišnih pušaka, poluatomatika, bombi i ostalih razornih tvorevina. Krije tenk u podrumu i ionako je po merilima Holivuda prelepi lepotan sišao sa nekih od Mikalenđelovih slika, on je ipak veran svom celibatu čak i ako živi u selu u kome ima bar pedesetak
devojaka koje bi mogle da stanu na naslovnu Plejboja. Onda se ispostavi da je on bivša foka/marinac/elitni ubica/ koji se povukao iz svog posla jer mu se sve smučilo ali ipak ne pravi takvu facu kada komunistička ekspedicija/ tajna nemačka armija/ grupa bajkera sa gomilom kalašnjikova napadnu njegovo selo, a on njih sve pobije, a glavnom vođi nabije glavu na kolac u obližnjoj šumi. Na kraju on nalazi ljubav u vidu najružnije devojke, za koju se ispostavi da je najlepša devojka u selu kada skine naočari, i sa kojom odlazi na motoru koji je našao u obližnjoj kući / ukrao od glavnog bajkera u zalazak Sunca.

Karakterna osobina.
Osobe koje su dosle iz inostranstva i donele "Ojre" ili neku drugu jacu valutu u nasu zemlju... Najveća koncentracija ovih osoba je leti i u toku zimskih praznika..
tada se mogu naći u svim diskotekama i splavovima. Prepoznacete ih po idiotskom ponašanju i cudnom osećaju za modu. (raskopčana šarena kosulja sa obaveznim inicijalima D&G, velikom kajlom oko vrata, kajišem sa ogromnom tokom...)
Pije vodku i red bull, ili viski.... iako ne moze popiti više od 2čase obavezno naručuje 2flase, kako bi pokazao da se ima a i da se može! Naravno plaća se "Ojrima" u velikim apoenima. Prilikom plaćanja izvodi se poseban ritual: mlati se rukama punim novčanica, lepe se na celo, guzvaju i na kraju bacaju konomaru u ruke....
Iako doticni radi kao brisač podova u hotelu, kada dodje ponasa se kao da je vlasnik istog.
Davno je otisao iz sela, ali ne kaze nas narod džabe:
"Seljaka je lako iz sela isterati, ali selo iz seljaka nikada. "

Tamo sada moze i bez viza,braca Rusi prihvatise svoju davno zaboravljenu slovensku bracu rasirenih ruku.

Čest izgovor nekih ljudi za gledanje vesti i na nekoliko različitih kanala.

Čuo sam jednom jednu priču o jednom čudnom čoveku. Lep ko lutka, lud ko struja kažu. Desetak godina u nazad, ubedjen da je on Molder i da je njegova misija da odbrani planetu od vanzemaljaca, naoružan sekirom i metalnom kapom sa antenama, Molder iz Progara je noćima obilazio selo i terao te zle stvorove, pa ih zato nije ni bilo. Na nekoliko godina je bio zatočen u duševnoj bolnici, ali to ispiranje mozga nije umanjilo njegovu želju da odbrani meštane svog sela. Čuo sam i to da je u kišnim noćima bilo jako strahovito videti ga kako trči oko nečije kuće i mlati sa sekirom kao da se mačuje sa vazduhom. Ja ne znam da li on postoji, ako ne, onda treba da postoji u priči kao što je ova. Ako iko ima neke podatke o njemu bilo bi lepo da to podeli sa nama, ali čisto sumnjam da žitelji Progara imaju pristup kompjuteru, a kamoli internetu.

Privilegija oktobarske berbe, po okolnim selima. Stari srpski običaj, još sa slava i sahrana,koji je prevashodno zahtevao od domaćina, da gostu, uglavnom građaninu , prati hleba i uz leba. Kako su se vremena promenila, sad je dobar i samo leba.

Na svetu ima oko 6.9 milijardi ljudi (sors Vikipedija, verujem još više nego najrođenijem). Elem, podeli to sa 2 jer je naslov nije "Matematika kaže da se za DEČKOM ne tuguje" i dodaj nekog kusura na to jer zbog ratova i pizdarija ima više žena - znači na kraju računica kaže oko 4 milijarde žena ima.

Pošto nisi ni babojebac ni pedofil, uzmi zlatnu trećinu i uz to otpiši one koje se osećaju kao devojčice ili babe - ostane ti milijarda.

Ako pretpostavim da nemaš baš mnogo jak želudac, pa da krešeš nešto krezubo, patuljasto, neokupano i čvarkasto - uzmimo svaku hiljaditu (Ameri doprinose ove čvarkaste, Azijati patuljaste, u moje selo doprinosi ove neokupane (proveren sors) a naše zemlje ove koje se osećaju kao babe ili kao devojčice a nisu ni jedno ni drugo), to ti je milion treba.

E ako u taj milion ne možeš nešto naći za sebe, vrati se na početak i promeni naslov u "Matematika kaže da se za DEČKOM ne tuguje" i počni da slušaš Eltona Džona.