Nadimak koji nas je fascinirao kad smo bili deca. Inspirisan predratnim hajdukom Jovom Stanisavljevićem Čarugom. "Operisao" je između dva rata po Slavoniji, pod parolom borbe protiv kapitalizma, koja se ogledala u tome da se otme od bogatih i sve zadrži za sebe. Može se povući paralela sa nekim današnjim ministrima i tajkunima, koji otimaju sa istim žarom u očima, kao i Čaruga, samo od sirotinje. Jovo je imao milosti prema sirotinji, i sam je rano ostao siroče bez majke. Ova nova hajdučija milosti nema.

To je staza na kraju sveta.Obicno duga od 15 pa do 25 kilometara i to kroz sumu.A obavezno u toj sumi zive vukovi medvedi i poneki zmaj koji bljuje vatru.Pored svega ovog ranac mu je bio tezak minimum 10 kg zanemarivsi drva koje nosi kuci.Tokom celog puta hladnije je nego u Sibiru.

Opis izuzetno bangave osobe, možda i ne toliko neiteligentne, samo nesposobne da se brine o sebi. Kao da ga je majka priroda izjebala za instinkt za preživljavanje.

Napomena:
U obzir dolaze i Zvezdini i Partizanovi i Vošini i fudbaleri Žitišta Donjeg, kao i zimske i letnje i visinske pripreme.

O čemu je reč:
Totalno nenadjebivi mozak srpskog sportskog novinara je izmislio i ovakav način razveseljavanja široke čitalačke publike, a sve u cilju da između sezona pored raznih baba Vanga transfera, ponude znatiželjnoj javnosti i nešto drugo.
Naime, odaberu neku budalu, koja "diže atmosferu" u svlačionici da svaki dan davi sa treće strane o veoma zanimljivim pripremama u Antaliji i Ohridu.
Nije bitno ko piše, fudbaler ili novinar jer su podjednako pismeni.

Posledice:
Apsolutni WTF i nezadrživo smejanje kod napaćene publike željne sportskih informacija 365 dana i 6 sati godišnje.

Primer:

Podsmešljiv izraz, za upražnjvanje bračnih dužnosti, za supružnike sa dugačkim stažom.

Osoba od koje nema ni traga ni glasa. Nestala iz života svih nas a toliko je bila prisutna da dan nije mogao da prođe a da se ona ne pojavi. Danas, kroz priču uz pivo il' kafu setimo se i brzo zaboravimo njeno postojanje. Kao da je nije ni bilo.

Proslava prvog rođendana, krštenje deteta i crkveno venčanje supružnika.
A sve to zarad uštede novca. Samim tim imate slobodu da pozovete više gladnih usti, jer sve ide o jednom trošku.
Sa druge strane, tu se javlja i večita dilema da li nositi jedan poklon, ali velik. Baš onako velik, da pokrije sve tri oblasti veselja. Neki "jorgan-ćebe" tip poklona. Ide zima, trebaće.
Ili pak odneti za svaku svečanost po nešto zere. Za prvi rođendan plišanu igračkicu, za krštenje bluzicu, za supružnike toster.

Ova opšte poznata psovka nastala je dolaskom Slovena na ove prostore. U to vreme na tadašnjem Balkanu živeli su Kelti, čiji je danas ovo nacionalni duvački istrument. Tada Sloveni nisu bili preterano radni ljudi, već su više voleli da pljačkaju susedno Vizantijsko carstvo. Kako legenda kaže, ubrzo su se spojili sa Keltima i zajedno sa njima počeli da napadaju i otimaju dragocenosti iz Vizantijskog carstva. U jednom od tih pohoda, Kelti i Sloveni su uspeli da opljačkaju celo jedno selo. Pošto su se namirili sa potrepštinama, odlučili su da u svom logoru organizuju zabavu. Pored hrane, pića i lepih žena, jedino od istrumenata što su imali za zabavu, bile su gajde. Posle nekoliko sati jela i pića ali i slušanje muzike iz ovog istrumenta, jedan Sloven se ustade sav izritiran, natrti se i prdne u prisustvu dva plemena. Na trenutak, svi pogledi bili su upereni ka njemu. A on se nasmeje i obrati se prisutnima: “Eto mali vidiš, ja bolje pevam na dupe nego ti na usta, jebemu gajde!” Svi prisutni počeše da se smeju a ova psovka postade primenjiva među Slovenima u situacijama kada neko nešto zajebe ili radi pogrešno.

Lokalna maskota. Obično teška pijandura, koju je mladost davno napustila.

Svako selo ili varošica ima jednog takvog, koji se svojim odvalama, načinom na koji hoda, priča, samom svojom pojavom odvaja od drugih, sličnih mu ljudi.

On nije loša osoba. Raspoložen je za priču, kad' god si ti raspoložen, a i kada nisi. Nosi jedan isti duks godinama, pa tako upozorava meštane da se nalazi u njihovoj blizini, pre nego što ga vide. O njemu pričaju da se poslednji put okupao kada je išao u vojsku.

Za njegovu rodbinu se ne zna, mada se priča da je rođen kada je neka luda starica, pre mnogo godina zalutala u šumu i bila silovana od strane medveda.
Može da popije neograniče količine alkohola. Mladi mu se smeju i često koriste njegove izjave, dok mu se oni gluplji u tajnosti dive.

U većini slučajeva bivši član, sada već propale kafane na gajbama, u kojoj je provodio većinu svog života, dok sada, kada nje više nema, provodi vreme šetajući selom, praveći se da ide negde i da nešto radi, dok se ustvari vrti u istom krugu od 200m, iz koga uglavnom nije ni izlazio većinu svog života.

Stvari koje retko i natprosečni ostvare.

Guvno je trece dvoriste u svakoj pravoj, dobro opremljenoj seoskoj kuci.
Prvo ide glavno dvoriste, sto bi se po turski reklo avlija, i tu se nalazi kuca, po mogucstvu bunar, ako nije selo u ravnom sremu ili backoj, oveca jabuka ili tresnja, koju deda vec duze planira da odsece jer ide na zice za struju, ali mu zao, i naravno neizbezni ker, uglavnom Zuca, Dzeki,ili jednostavno samo Ker.
Posle avlije ide drugo dvoriste...za njega nema neki specijalan naziv, ali ono je za seosku kucu i seoski budzet a i stomak najbitnije. tu se nalazi dobro opremljen svinjac, stala, stari pezejac ili fijat tristac, na 4 panja umesto guma, nekolicina sitne zivine, uglavnom u nekom zapecku bara od kise do kise, i naravno rakovica traktor, ili u najbolju ruku ferguson.
Guvno... specificno po svemu...trece dvoriste, tik iza stale, a sluzi za samo jednu stvar. Svi zitelji i mestani stale moraju redovno da se unerede....da se kulturno izrazim, imaju stolicu...(jebem li ga sto se zove stolica) a njihova stolica nije ko nasa, vec, ako se tako moze reci, vise lici na klupu. a ta stolica mora negde i da se iznese iz te stale... E, a to mesto je guvno. Guvno sluzi za prijem govedjih klupa i stolica i neizmernim kolicinama. Zato je i trece dvoriste, da aroma ne dolazi do prvog.

Multimedijalna ličnost i živa legenda underground novinarstva - šoubiznisa.
Trenutno zaposlen na novosadskoj TV Duga (Low budget tv)na kojoj obavlja 90% od svih poslova. On peva, svira harmoniku, vodi kviz, organizuje posela, vodi emisije zabavnog i naučno popularnog karaktera. Čovek neverovatne energije i nepopravljivi optimista.

Njegovi obožavaoci rado citiraju izreke-poskočice-dosetke svog idola Nedje. Na primer:
"Opa, Hopa, ko iz topa!"
"U zdravlju se gledali!"
"Dobro vi nama došli!"
"Ajmo ljudi, ajmo žene, nek muzika melje, melje!".

Raskošnim glasom Nedjo je opevao mnoge momačke nestašluke, socijalno-ljubavnu problematiku (veliki hit, pesma "Gazdarica")a naročito se istače patriotskim pesmama kojima bodri slobodarski duh srpskog naroda.

Svakoga dana u popodnevnim časovima vodi kviz koji traje satima. Za to vreme Nedjo igra, peva, razgovara sa plišanim zekom (poklon mladjih obožavalaca), reklamira Dugino po-selo, priča viceve i razne zanimljive dogodovštine.

Posle kviza vodi svoju emisiju u kojoj promoviše nove zvede krajiške pesme, a nakon toga se vrte Nedjini spotovi. Nejdo je one man show za nezaborav.

On je pravi egzamplar "čoveka iz naroda". Okrenite vaše tv antene prema Novom Sadu i celodnevna zabava i smeh terapija može da počne. Nedjo care, živeo ti nama sto pet, pa opet!

čuveni, ultra mamojebni, neprevaziđeni klub u BG-u devedesetih... tzv. „Industrija”... klub u kojem su, u sitne sate, padale kapljice sa plafona (kao kiša) od kondenzovane pare... i u kojem si mogao da radiš šta god si hteo, a da te ne gledaju kao čudaka... naravno, ovako smo je MI zvali, a bila je još poznata i kao znojara, šuljara... maaa...
ko zna ZNA!

Moto ljudi koji ne žale para da budu viđeni svuda, i da svi pričaju o njima.

Sprava koja je u širokoj upotrebi u domacinstvima Srbije. Nema neku naročitu korist osim da ljudi (pogotovo starije životne dobi ) njome ubijaju vreme kada im se završi omiljena serija.

Došao je kraj školskoj godini. Svi smo veseli istrčali iz svojih klupa, teške rančeve i knjige ostavili kod babe na tavanu. Vraćamo se igri i šali. Leto je došlo u naš kraj. Počeo je odmor za sve nas. Bar sam ja tako mislio.

Kao i svake godine, protiv moje volje, odveden sam na selo kod tatinih. Tamo me je sačekala moja baka, umornog lica i mekih ruku. Deda je već bio utreskan, ja ne znam šta to znači, ali sam čuo od babe i tate da je on takav. Verovatno ga boli stomak ili tako nešto, uglavnom, znao sam da nešto nije kako valja. Pošto smo kasno doputovali, mama mi je objasnila da je razlog našeg dugog putovanja taj što je tata iz neke pripizdine i vukojebine. Ona tako govori kad tata kasno dođe sa posla, jer ga šef duže zadrži. Ja to razumem. Moj tata je degustator alkohola u nekom preduzeću. Ja sam išao jednom prilikom kod njega na posao i video da on i kolega Mile drže te flaše u ormarićima i malo-malo odlaze da provere kakvo je to piće, a kada se vrate viču "Dobro je, odlična". No, da se ja vratim na letnji raspust. Morali smo odma' da legnemo, jer ujutru treba uraniti. Čeka nas ceo dan na njivi, tj. livadi. Mora seno da se skuplja. Tata vozi traktor, a deda balira seno, a onda svi mi zajedno to seno sakupljamo i tovarimo na prikolicu.
Jutro je svanulo. Probudili su me rano, baka mi je podgrejala mleko, donela keks, a deda je i dalje bio utreskan. Baba ga je psovala i klela, proklinjala dan kad se udala za njega. Meni je dede bilo žao, po njemu se videlo da ga boli stomak, jer je kad-kad uzdisao i psovao komšiju Jovića što je stavljao šećer. Nisam najbolje to razumeo, ali nije me ni zanimalo. Tata je upalio traktor i bilo je vreme da krenemo. Kad smo stigli na njivu bilo je mnogo sena, ptice su u velikom jatu jurnule u nebo, uplašio ih je zvuk traktora. Deda tu njivu naziva "Prcalište za vukove", jer ima dosta uzbrdica i nizbrdica, pa ima nekih skrivenih mesta. Ja nisam video ni jednog vuka. Krenuli smo da radimo, ja sam na svakih tri sata trčao po vodu, noge su me strašno bolele, ali mi nije bilo teško. Na putu do kuće sam video komšiju Jovića kako radi one bezobrazne stvari sa maminom sestrom, a mojom tetkom. Pokrio sam oči i samo protrčao. Nisu me videli.
Kako je dan odmicao, a posao se bližio kraju, nas je umor stizao. U jednom trenutku iz traktora se čulo tupo krc, krc, puc, puc, proključččč. Tada je tata naglo zakočio, a iz traktora je kuljnuo taman dim. Deda je počeo da psuje dan kada ga je napravio i spominjao je neki kamen koji bi bolji napravio. Nisam znao da moj deda zna da pravi traktore i kamenje.

Volim letnji raspust, volim da odem i u selo, volim i kada deda psuje tatu, jer ume tata i mene da opsuje. Rekao sam tati da sam video tetku sa komšijom, a on me je samo potapšao po glavi i rekao kako je super što sam baš njemu to šapnuo i da sad ne mora da vrati nekih petsto evra.

Lokalna muška radodajka za udovice, razvedene srednjih godina, usedelice, žene prezauzetih ili impotentnih muževa, baba devojke, baba-sere i uopšte sve žene koje su zaboravile "šta to beše seks" ili ga nikad nisu ni probale, jer nije bilo princa. Samo konji. Čitava ergela. Neki kasali, neki galopirali, uglavnom svi pobegli. E, onda se pojavio on. Seksualna raga, ali tako dostižan i pristupačan. Kažu "za dobrim konjem prašina se diže...ali nekad i raga vuče noge, pa opet diže prašinu". Srednjih godina, ili malo stariji, ali u upotrebnom stanju. Osrednje spoljašnosti. Nema veliko obrazovanje, ali poseduje intuiciju i nos da namiriše žensku nejebicu. Mali višak kilograma u predelu stomaka. Dovoljan višak ispod stomaka. Obično živi kao podstanar kod gazdarice koja ga u potpunosti razume, jer je i ona sama iz nebitno kog razloga. Možda i nju opali u dogledno vreme. Džentlmen. Nikad ne priča gde je proveo prethodnu noć. Ili s kim. Seks sa njim je veća tajna nego sa vibratorom. Vibrator ne priča, ali može biti pukim slučajem pronađen i automatski je sve priznao. Utešitelj će, pred najboljim ortacima do kraja negirati bilo kakav nagoveštaj da ima nešto sa dotičnom osobom suprotnog pola. Vođen onom narodnom "od birača nema jebača" , retko koju neće startovati. Ne zbog sebe, vec zbog nje. Nikad se nije ženio ili je razveden...nije mu išla monogamija. Jednostavno, rođen je za promiskuitet i da usreći, bar na kratko, više od jedne žene u svom životu.

Ovo je vrsta kerova, koji u 99.9% slucajeva obitavaju na selu, ono 0.1% je nekako uspelo da pobegne, pa se izgubilo u gradu, pa zivi sto kazu, "na rubu propasti" i ceka da ga lokalni sinteri pokupe i nose u kafileriju.
Dobio je ime po turkoj reci avlija, sto znaci dvoriste, gde obicno obitava, spreman da laje ceo dan kad mu se digne kurac, i da vas ispidzi do maksimuma. naravno, kad se spremite da idete negde u selo da proterate kera, glancnete nove pantalone i lakovane cipele, on ce skociti na vas, cisto radi jebiga. batine ne pomazu, jer je doticni oguglao na njih i jednostavno dzabe. spreman da zadavi kokosku ili bio koje drugo pernato zivince ako mu prepizdi, iako je zbog toga popasao batina ko salate.narocito komsisko, sto posle znaci robnu razmenu preko ostalih seoskih dobara,sto uglavnom izaziva glavobolju sirokih razmera. uglavnom crne boje, i jedna od glavnih preporuka mu je sto laje kao popizdeo kad neko dolazi, i time pokazuje jedinu svrhu svog postojanja. a i ko jebe seosku kucu bez kera!
takodje se ova rec koristi u opisu ljudskog karaktera, kad presusi sva moguca inspiracija, i onda je ovo jedini pravi sinonim za necije ponasanje.

Sprava iz naslova čuvene pesme izvođača pod pseudonimom Rambo Amadeus, koja se kači na računar preko USB-a, a služi za polno opštenje preko žice.

Uz predlog "za" normalno se koristi akuzativ.

Npr. pasta za zube; knjige za školu, kocka za supu; zadaci za zadaću; pumpa za bicikl, itd.

Međutim, kada želimo da naglasimo kako neko ni u kom slučaju nije stvoren za nešto, umjesto akuzativa, uz prijedlog "za" koristimo - genitiv. Taj genitiv se može nazvati naglašeni ili emfatični, ili eventualno negacijski, jer se po pravilu koristi u negaciji.