Pitanje koje od gospodina pravi ljombera, a od ljombera pravi dvadesetogodišnjeg voajera kom je životni cilj fotografija sopstvenog lica u momentu dok hvata drugaricu iz klupe za dupe.
Postavljeno od strane gorepomenutih po završetku tvog telefonskog razgovora, uspjeva da te momentalno dovede u situaciju da ukucaš broj info centra te potražiš broj iskusnog organizatora terorističkih napada, te sa njim dogovoriš posao koji podrazumjeva bacanje atomske bombe na tvoje trenutne koordinate. Da ubije tebe, zajedno sa tipom koji ti je postavio pitanje i nesretnicima koji su igrom slučaja uspjeli da čuju to zlo.
Jer, de malo, koji kurac tebe treba da zanima s kim ja pričam? Vidiš da sam pokušao da nastavim razgovor sa tobom prije nego što sam uopšte shvatio da je razgovor završen. Da je tebi potrebna ta informacija, ne bi čekao godinama da ti kažem, nego bi ti želje, pozdrave i poruke bile prenesene odma. Bez tvog pitanja! I da, ne trudi se da ga ponoviš, jer đon kanađanke samo čeka da pogodi konačni cilj, koji u ovom slučaju predstavlja tvoju praznu glavu.
-Konobar, donesi mi nož. Ma ne, nisam opet prošvercao svinjsku butku na dimu sušenu, nego probih glavu ovog džibera, pa sam mislio da oslobodim nogu da ne bi hodao k'o dr House bez štapa. Prazna glava, štaš.
-Uvijek na usluzi kad je stoka u pitanju. Izvol'te!
Razjebati najveći tip motorne pile pomenutog proizvođača.
- Štas uradio s motorke jebem ti sve?! Ščim da ukidam bukve međede, kud sam te i napravio!?
- Sničim! Učlanio sam se u ekološku stranku, a oni kažu da to nije održivi razvoj.
- Šta kaješ?
- Evo..piše u prospektu!
- O nedljo! Od 'nolkog stomaka ja svršio u pičku.
Veličanstvena, tragična i duboko elegična ikona savremene (balkanske) kulture.
Mnogi su njen album "Mamba crna", posebno naslovnu numeru osporavali i davali negativne komentare na you tube-u, a da se nisu ni na jedan trenutak posvetili analizi njenog djela.
Arvina Šabić, mlada i perspektivna umetnica iz Cazina (varošice poznate zbog Elvisa Mujanovića, to je Jovanin sadašnji a moj bivši prijatelj), predstavlja nam se u spotu "Crna mamba" kao idealni spoj modernog i tradicionalnog. S jedne strane ona je rečna nimfa koja se pojavljuje gotovo naga pored slapova Une, a sa druge strane vidimo je u moderno opremljenoj vili gde opet, samo u jednom detalju, otkrivamo da je ona ipak žena iz naroda. Taj detalj je, naravno figura crne pantere koju je kupila kod Kineza za 30 konvertibilnih maraka. Primetićete i da ona nosi sat, što je potpuno anahrono i za ruku aprijatno ali onda otkrivamo da je to D&G, znači ona ne samo da nije demode već je i napredna! Arvina nam se nameće kao biće suprotnosti, ona je rastrzana između Bosne i Evropske Unije, između Muslimana i Srba (vidi se da je mladić sa džipom Srbin), između Made in China i D&G...
Neki prosti ljudi, prostačine, bi ovu pesmu čitali kao ljubavnu ali je svakome sa osnovnom školom jasno da se radi o rodoljubivoj pesmi. Ovde Bosna poručuje da će se prikloniti evro i evro-atlantskim integracijama ali i upozorava taj zapadni svet da je opasna i da će ga izludeti baš kao prava mala pantera, kao crna mamba. To je prava poruka Zapadu - hoćemo sa vama ali znajte da smo jači od vas, poruka koju moraju poslati i Bosna i Srbija!
Uzevši u obzir kakvu plemenitu poruku ova pesma nosi, komentarisati glas i stas umetnice prosto je neukusno!
Izraz kojim opravdavamo razlog brzog i efikasnog opijanja.
Pola sata od pocetka zurke, dok gosti jos uvek dolaze i navaljuju, neki su se vec ubili ko stoka i zavrsili pod stolom.
Milan ( ispod stola) : Brateeeeeeeeeeeeee, en' ga Pero !
Pero : Brate sta je reci, kad si pre uspio da se dotuces ??
Milan : A stas brate, klizi ko macka niz oluk !
Demonsko biće iz naše narodne tradicije. Odgovorno za sve vrste bolesti i boleščina koje su vekovima harale srpskim zemljama. Kako drevna mudrost nalaže, ime mu se nikad ne pominje da se ne bi "izazvalo zlo".
Leto preko 3o stepeni.
Baba i unuka:"Ne idi bosa, obuj čorape, oće da te preseče, štaš posle!"Kancelarija zapuštene državne firme.
Starija koleginica umotana šalom oko pojasa, doteranoj novoj i mladoj koleginici: "Bolje ti je da se ogrneš, ovde duva promaja, ništa ne dihtuje, kad te preseče, biće ti đavo kriv!"
Osjećaj kada sjediš u kafani bez kinte i shvatiš da primaju bankovne kartice
OSOBA1: Ajde, štaš popit?
OSOBA2: Ma ništa, nemam para kod sebe, a do bankomata mi se ne ide po ovom kijametu.
OSOBA1: Ma nemam ni ja, ali ovdje primaju kartice.
OSOBA2: Ne seri! Alal ti vera! Daj onda dva dupla, s dvije kockice leda!
... 2 h kasnije
OSOBA 1&2 (zagrljeni u glas): "Ona je lepša od noći, njen miris u kosi, do zvezda me nosi i zanosi"
Gotovina u markama.
- Ćalac, idem večeras da prozujim do grada.
- Štaš tamo?
- Izvodim labuda.
- Opaa.
- Mogo si da mi ubaciš neki marakeš?
- Biće.
Najčešća pojava u domovima bračnih parova, gde se okupila muška ekipa povodom gledanja utakmice.
Komšija Rade - Au komšo, ala ih deremo, 3:0, a ima vremena taman da im zavučemo još jedan, onako na finjaka.
Domaćin - Ma napunićemo ih za još dva komada, igra se još 10 minuta.
Domaćica - Ma nema šanse, nemojte preterivati, možda oni nama zavuku jedan do kraja.
Domaćin - Alo bre ženo, štas zalepila to dupe u fotelju kad se ne razumeš u fudbal. Ne mešaj se ti u muški pos'o, nego daj posluži ovde još po jednog jelenka i naseckaj malo kulena da zamezimo Rade i ja.
Bezalkoholno pivo.
SUR "Krajina", vrelo ljetnje popodne.
"I, mali, štaš popit'?"
"Bezalkoholnu Bavariju molim, ne podnosim alkohol na vrućini... E, kapnite malo soka od limuna ako nije problem"
(konobarici) "Slađo, donesi brzo krst, svetu vodicu i tetejca što ga pokojni Miloje ostavio, saću da išćeram ovog đavola, 'oće nas urekne, ođe će da mi svetogrdi! Aj' što 'oće Bavariju, al' bezalkoholno!"
Šipka koja se uglavljuje na vrata i služi za rađenje zgibova. Prvih nekoliko dana, kaže statistika. Za mnoge dembeljane propala investicija, jer odustanu i pre nego što dođu u stanje da urade bar jedan zgib. Sve počinje genijalnom idejom da dotični prilikom svakog prolaska kroz vrata na kojima je postavljeno vratilo mora da uradi bar jedan zgib, za početak. Na tome najčešće i ostane. Stoga ne treba da čudi što ova spravica može imati i širu primenu od predviđene.
- Uđi, brale, raskomoti se. Štaš da piješ?
- Daj šta ima. Gde da stavim jaknu?
- Okači je na to vratilo, na stolici nema mesta.
- Vidim imaš i tegove.
- Pa da, stavim ih na vrata da mi se ne zatvaraju stalno.
- Kad smo kod toga, šta ti bi sa onim sobnim bajsom što si ga nedavno uzeo?
- Oćeš da ga kupiš? Glanc, nevoženo!
Vrhunac optimizma. Izraz kojim se ističe zadovoljstvo trenutnom situacijom koliko god buđava ona bila jer, jelte, uvek može i gore. Obično se može čuti od ljudi koji se zadovoljavaju malim stvarima i koji su se odavno pomirili sa činjenicom da neke stvari nikako ne mogu da promene.
- Zdravo, Mišo. Ima li nešto novo?
- Aha. Opet nam smanjili plate, mame im ga nabijem lopovske.
- Štaš...
- Kažu da ćemo u stečaj.
- Šta je, tu je.
- Pa, kako možeš da budeš tako smiren, jebo te Bog?! Skinuli su ti petnaest posto.
- Ćuti, dobro je dok ne biju. A i ne mogu oni toliko malo da me plate, koliko ja mogu malo da radim. Ajd' stavi džezvu i vadi onu tvoju brlju.
Kaže se kad je neko skroz "iskočio iz šina". T.j. poludeo.
- Boba: "Kako je bilo na svadbi?"
- Srđan: "Joj da da vidiš ove male kako sam je opalio! Dobra guza, vitak stas, a noge koje ni u snu nisi video! Prava mačka"
- Boba: "I da li ti je dala broj?"
- Srđan: "Ma jok, žao mi je bilo mačića, pa sam je odmah pustio da ide da ih doji"
Deca se veru po drveću, dok roditelji "s mirom" piju kavu, pivo, jedu meze i slične đakonije. Nindže su potpuno nevidljivi za roditelje dok jedan nindža ne zaplače.
- I tako ti ja moj komšo idem s motorkom pa podsiječem onu lipu, tamo kraj potoka...velim trebaće mi za daske neke da ispilim, kad nije za odlage...a taman da i onaj gustiš grabova malo potera kad dođe na sunce...
-:aaaaaaaaaa: TATAAAAAAAAAAAAAAA! :pao mali s drveta:
- :Ćale se okreće: Alo nindže silazite s drveća, a ti šta jaučeš sad kad si pao!
- Štaš komšo! Djeca! Gledaju one betmene i spajdermene!žSK
Lepo upakovan poziv u mrak u kom ćeš najebati. Da li ćeš izaći sa razvaljenom vilicom ili karlicom zavisi od seksualnog opredeljenja vlasnika sata.
- Dobro veče, izvolite.
- Aaaa, šta imate od piletine?
- Krilca na žaru, punjeno belo, batak...
- Čime je punjeno belo?
- Olovom, ubili smo kokoš ispuške! Šunkom i kačkavaljem jebogati, čime će biti punjeno! Štaš od priloga?
- Stavićete mi galatasaraj.
- Stavim ti mami poturice malena! Kolega, vataj provokatora živog i donesi u magacin da mu pokažem kako mi svetli sat u mraku.
--------------------------------------------------------------------------
- Zdravo mačko baš si šik kao lejdiz mini stik.
- Zdlavooo.
- Čekaj, kol'ko ti godina imaš sunce?
- D-d-d-vaa-a-a-deteet!
- Hodi, hodi da vidiš kako mi svetli sat u mraku?
- Tupeer! Tvetlii!
Konstruktivnija verzija onog ''ja mu dam prst, on 'oće celu šaku'', kad neko pretera u svojoj pohlepi i preterivanju, naravno korišćenja tuđih dobara, koja su naravno slađa od tvojih ličnih, i onda dok ti to skontaš, zajeb'o te taj već odavno ..
Šta je ćale? Štas' besan, ko leptir na sijalicu ? Aj vamo da popijemo po špricer!
Mani me špricera i svega, dao sam prošle nedelje Rajku dole u selo kazan da ispeče onu njegovu lozu, i odem jutros kod deda Štifle da vidim 'oće da proda onu frezu njegovu, kad Paja kakilo pored pustio Krajišnike, uteram mu s' dupeta, i peku rakiju na naš kazan!
ja odem do Rajka, 'di je moj kazan leb mu jebem, on kaže tu je, sam' ga je ostavio kod Paje, kao treb'o mu na dan, ovaj će ga pojesti, jebala ga Drina njegova!!
Ne vredi, pustiš seljaka u wc, on ti pojede sapun!! Od sad ima da držim kazan u predsoblju!!Paz' da nećeš ćale, i ovako ti keva ne da više da pečeš rakiju,od kad ste ti i teča onomad pijani prosuli po' bureta komine u dvorište, smrdelo je do svetog Nikole, pa mi prodaješ muda za bubrege kako nemaš vremena, i bolj' što se kazan šeta po selu!!
Štas' kaz'o derane ? Pa ti već misliš da si jači od mene? Aj beži u štalu, da ti ne bi gurno ovu flašu poprečke usta!!
Fenomen iritiranosti zadrškom ažuriranja rezultata za vreme utakmica, u situacijama kada naši timovi gostuju inostranim. Ogleda se u tome da se svaki pogodak postignut od strane domaćeg tima istog časa prikazuje na grafici trenutnog rezultata, dok na beleženje našeg zgoditka moramo da čekamo čitavu večnost, ponekad i do pet sekundi, JEBEM IM MATER BAŠ!!1
- Kako smo opeglali Žabare u Barseloni one '97, a nije im pomoglo ni to što nam nisu upisali onu trojku, Španci raspali...
- Zavera, ćale, štaš...
- I sad primetim da našim timovima i repki sa zakašnjenjem upisuju pogodak, kao, možda nećemo primetiti.
- Meh, da, spazio sam to...
- Ma uvek su se trudili da nas miniraju u košarci! I dan danas je tako!
- E, ne loži se, danas i da nam greškom upišu po jednu trojku plus faul u svakoj četvrtini, opet bismo pukli.
Jedna čašica - puno, dve su taman, a tri su malo.
- Kume, štaš popit?
- Ako može neki sokić...
- Haha dobra fora, Radojka prinesi nam onu mučenicu.
- Pa eto čisto da te ispoštujem, ali samo pola čašice, puno mi je jedna.
- Ajde de kume, nemoj me zajebavati. Živio!
- Uzdravlje! Uh, praava!
- Još jednu?
- Bogami, mogla bi taman još jedna pa put pod noge.
- Živio!
- Taj rad kume!
- Pozdrav kume, čuvaj se prevara pa naleti tako ponekad da popijemo još koju.
- Ne seri kumašine, nego daj tu flašu ovamo da iskapimo!
Izraz kojim dotični prećutno ili naglas obaveštava javnost, rodbinu i prijatelje da odustaje od sebe, svog kurčevitog stava "Neće mene niko zajebavati", od svoje umetnosti, od svega što je stavljao na pijedestal sopstvenih vrednosti i prelazi linijom manjeg otpora svesno i dobrovoljno u mašinu.
U onu istu mašinu za mlevenje mesa koja od snažnog junca napravi ništa do par kila faširanog mesa, bezlične rumene mase koja se ni po čemu ne razlikuje od par drugih kila samlevenog.
Pošteno, nema palamuđevine kako se pogazilo sve u šta se verovalo pod izgovorom da se sistem ruši iznutra. Jednostavno bio si gladan i hladan a mora se i jesti i grejati.
- Kako je u Amerikama, kume?
- Oukej, oukej, dobra plata kume, ribam neke podove u bolnici, tamo i žena radi, svi smo na njenom sikjuritiju, ima veću platu.
- Pa kume, šta je reć'? Kuma počela da radi? Jesmo rekli da u poštenih Hercegovaca žene ne rade, da to nije za žene, a?
- Jebiga. Valja kume platit' račune.
- To si mog'o i ovde jeb'o se ti. Trebala ti Amerika da ti pamet otvara.
- Štaš... Teče vino crveno venama mojim.
- Još uvek sanjaj, kume.
Moto ovdašnjih saobraćajnih policajaca, popularno nazvanih plavokapići, kad vide automobil sa stranim registracijama.
- Juče me oni međedi ojadiše za 50 ojra, majku im jebem fašističku.
- Što?
- E ja idem iz Minkena, hiljaduipo kilometara me niko ne dira i čim sam prešao u Gradišku eto ti njih... Srbska govna, šta da ti pričam... E kad je vidio da vozim Q7, i da sam sa opremom u fulu on me pita imam li rezervne sijalice, mamu mu...
- Taka prilika, štaš im...
- Džaba ja njemu govorim i da ih imam ne bih znao promijeniti, zavro međed i gotovo...
Početak pušenja, al onog pravog.
Prvi susret je kada vam tetak krijući daje cigaru, a vi radoznali klinac od 6,7 godina vučete k'o konj. Ni kašalj, ni suze u očima vas ne sprečavaju. Ispušite je čak čitavu.Poslije toga ne pada vam na pamet da zapalite. Jeb'o tetka, štaš se njemu kurčiti.
Eh, dolazi osmi razred. Sa njim i nuđenje cigara od najstarijeg đaka, koji samo treći razred nije obnovio. Opet vam ne legnu kako treba, ali šta fali spržiti 2,3 dnevno. Obavezno je pranje zuba i ruku čim uđete u kuću.
Keva ima nos za sve, a vama problemi ne trebaju.
I onda dođe srednja škola. Nema drugara iz osnovne koji bi vam dao cigare, pa shvatite da nema ništa od grebanja i uzmete sami sebi kutiju.
E to je taj momenat, tada dobiješ diplomu pušača. Sve do tad je bilo lažno, sada se stvar lomi.
Kafa se ne može popiti bez par stućenih cigara. Pivo da ne spominjem.
Odmore ne koristiš za jelo, jer ionako si potrošio pare od užine za kutiju, nego sa starijom ekipom diminjaš.
Keva sve više i više počinje sa detektivskim poslovima, pa je u tom periodu vrlo bitno sakriti svaki dokaz.
Štek za kutiju se nalazi u blizini kuće, ali nikako u kući.
Najpogodnije mjesto za pušenje je wc, jer pušten golub nakon svega odlično prikriva smrad cigare.
Tako živiš godinu, eventualno dvije dok keva ne shvati sve. Ti u tim buntovničkim godinama se i ne kriješ više, pa priznaješ.
Dva šamara od nje, i pet od ćaleta su neizbježni tu noć. Ali boli te kurac, prestaće, a ti ćeš moći diminjati gdje god stigneš.
Jes da ćeš se još neko vrijeme kriti iako znaju, jer je jako glup osjećaj zapaliti pred starcima.
Krajem četvrtog razreda, jednog mahmurnog jutra čuješ kevin glas:"Kafa je gotova, ajde na balkon". Ustaješ, tek skidaš majicu i pantole od sinoć i odlaziš na balkon.
Dok srćeš vrelu kafu, odjednom vidiš cigaru pred očima. Keva nudi, ej. Sav sretan uzimaš cigaru, dok iznad glave u oblaku dima stvara se natpis "Propušen".
